Фотографије са Засавице
Postavio: admin | Kategorija: Opšta tema | Komentara (0) | jun 2010
КОМПОСТИРАЊЕ - КРУЖЕЊЕ МАТЕРИЈЕ У ПРИРОДИ
Postavio: admin | Kategorija: Akcije Lagumice, Biomasa, Novosti, akcije, Opšta tema, Projekti | Komentara (0) | maj 2009
Пројекти невладиних организација који ће бити финансирани из буџета градске општине Врачар у 2009. години
Postavio: admin | Kategorija: Akcije Lagumice, Biomasa, Evropske tendencije, Geotermalna energija, Novosti, akcije..., Opšta tema, Projekti, Sunce, Vetar, Voda | Komentara (0) | april 2009
Председник градске општине Врачар расписао је Конкурс за финансирање пројеката невладиних организација из буџета градске општине Врачар за 2009. годину.
По спроведеном Конкурсу, председник градске општине Врачар донео је Одлуку о избору пројеката невладиних организација који се финансирају из буџета градске општине Врачар у 2009. години између којих је и наша “ЛАГУМИЦА” - Удружење грађана „Урбана екологија“ ЧУВАЈМО ЕНЕРГИЈУ
Детаљније информације могу се наћи на сајту општине Врачар:
www.vracar.org.yu
Ušteda energije i zaštita okoline.
Postavio: admin | Kategorija: Evropske tendencije, Opšta tema | Komentara (0) | april 2009
Svakim klikom miša zagadi se atmosfera sa novih 7,5 grama ugljen-dioksida
Ako zamenimo samo jednu običnu sijalicu odgovarajućom štedljivom, I kada bi ta štedljiva sijalica “gorela“ četiri sata dnevno, godišnja energetska ušteda bi bila 117 kWh
Često, u trci za poslom, novcem, obavezama prema deci i sl., mnoge poslove obavljamo rutinski i ne razmišljajući puno o njima, a za mnoge stvari koje radimo koristimo električnu energiju, bez koje danas ne bismo mogli ni zamisliti život. To bi bilo sasvim u redu, da problem energije nije jedan od velikih problema današnjeg sveta. Sve češće se spominju negativni efekti vezani za klimatske promene (kisele kiše, globalno zagrevanje, stvaranje i širenje ozonskih rupa).
Kako, uglavnom, započinje jedan naš dan?
Ustanemo ujutro i prvo što radimo je: tražimo prekidač za svetlo i radio ili TV. Zatim, uključimo šporet da skuvamo kafu, a onda dolazi na red i svetlo u kupatilu, jer se moramo pripremiti za predstojeći radni dan. Da bismo iskoristili jeftiniju struju, zagrejaćemo vodu u bojleru, a na red će, verovatno, doći i električni brijač ili fen. Sve zajedno, za ovih petnaestak minuta već smo uključili bar četiri potrošača električne energije. Sledeći korak je da, možda, uključimo veš mašinu ili mašinu za pranje suđa, možda nešto na brzinu ispeglamo, a svakako nećemo preskočiti da dopunimo bateriju mobilnog telefona. To je još najmanje tri aparata. A deca… čim nam vide leđa, odmah “pale“ televizor ili, još češće, računar, što znači da se u našem domu, već od ranih jutarnjih sati, počinju brže okretati brojevi na strujomjeru.
Tek kad obratimo pažnju koliko i na šta sve trošimo energiju, možemo i da razmislimo o tome kako da je smanjimo.
Pa šta mi to možemo uraditi a da, ipak, ne poremetimo naš komfor na koji smo navikli?
Jedno od rešenja su štedljive sijalice. Samo jedna energetski štedljiva sijalica, koju možete naći u svakom bolje snabdevenom supermarketu, u toku svoje eksploatacije može ostvariti značajno smanjenje vašeg računa za električnu energiju. Štedljive sijalice rade na principu prolaska struje kroz gas i njihova efikasnost je pet puta veća od običnih. Ta efikasnost se izračunava merenjem električne energije koju potroše da bi dale istu količinu svetlosti kao obične.
Osim promenom sijalica, energija se može uštedeti i na mnoge druge načine. Na primjer, upaljena lampica koja pokazuje da su TV, računar ili muzička linija u režimu “stand by“, može potrošiti od 10 do 60 % struje koju troše kada su uključeni.
Punjač za mobilni, iako koristi minimalne količine energije, takođe postaje “potrošač u prazno“, ako ga niste isključili iz struje.
Preporuka je zato, da sve te uređaje isključimo, kada ih ne koristimo. Takođe, zamenimo obične sijalice štednim i isključimo svetlo u prostoriji u kojoj nema nikoga. Ovih par rešenja neće poremetiti vaš komotitet, a vi ćete učiniti prvi konkretan korak ka smanjenju potrošnje električne energije.
Može se reći da je energetska efikasnost prvenstveno stvar svesti ljudi i njihove volje za promenom ustaljenih navika prema energetski efikasnim rešenjima. Takve su mere besplatne, a mogu doneti značajne uštede u finansijskom smislu, ali i doprineti kvalitetu sredine u kojoj živimo i radimo.
I za kraj:
- Ako zamenimo samo jednu običnu sijalicu od 100 W odgovarajućom štedljivom od 20 W, I kada bi ta štedljiva sijalica “gorela“ četiri sata dnevno, godišnja energetska ušteda bi bila 117 kWh. A, zamislite da zamenimo sve sijalice u našim prostorijama!
- Australija će, kao i Irska, od 2010. godine zakonom zabraniti upotrebu “običnih“ sijalica.
- U izveštaju Evropske Unije preporučuje se zabrana običnih sijalica sa žarnom niti, kako bi se na taj način uštedela energija i smanjila količina stakleničkih gasova. Procena je da bi ovom zamenom EU mogla godišnje uštedeti do 12 milijardi dolara.
- Kada budete otišli na neki internet pretraživač, znajte da ste sa svakim klikom miša zagadili atmosferu sa novih 7,5 grama ugljen-dioksida. I to je naravno samo “kap u moru” zagađenja planete.
Plima i oseka kao mogući izvor obnovljive energije
Postavio: admin | Kategorija: Opšta tema, Voda | Komentara (0) | april 2009
Plima i oseka nastaju kao posedica gravitacionih sila Sunca i Meseca. Za sad još nema većih komercijalnih dostignuća na eksploataciji te energije, ali potencijal nije mali. Ta energija se može dobijati na mestima gde su morske mene izrazito naglašene (plimna amplituda veća od 10 metara).
Princip je jednostavan i vrlo je sličan principu hidroelektrane. Na ulazu u neki zaliv postavi se brana i kad se nivo vode podigne, propušta se preko turbine u zaliv. Kad se zaliv napuni, brana se zatvara i čeka se da nivo vode padne. Tad se voda po istom principu pušta iz zaliva. U jednostavnijem slučaju voda se propušta kroz turbine samo u jednom smeru i u tom slučaju turbine su jednostavnije (jednosmrne, a ne dvosmerne).
Glavni problemi kod takvog iskorištavanja energije plime i oseke su:
• periodičnost izvora (treba čekati da se nivo vode dovoljno podigne odnosno padne)
• mali broj mesta pogodnih za iskorištavanje takvog oblika energije.
Najpoznatija elektrana koja koristi energiju plime i oseke nalazi se na ušću reke Rance u Francuskoj. Izgrađena je 60-tih godina i još uvek radi. Rusija poseduje malu elektranu kod Murmanska, Kanada u zalivu Fundy (najviša plimna amplituda; preko 20m) dok ih Kina ima nekoliko. Ni jedna od navedenih zemalja nije ostvarila značajniji napredak u iskorištavanju energije ovog tipa.
Brošura
Postavio: admin | Kategorija: Opšta tema | Komentara (0) | oktobar 2008
Brošura
Postavio: admin | Kategorija: Opšta tema | Komentara (0) | oktobar 2008
Vetrenjačica
Postavio: admin | Kategorija: Opšta tema, Vetar | Komentara (0) | oktobar 2008
OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
Postavio: admin | Kategorija: Opšta tema | Komentara (0) | oktobar 2008
Šta su OIE?
OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE su oni čiji se kapacitet ne smanjuje i ako ih koristimo. Prirodni procesi, koji se neprekidno događaju na Zemlji utiču da se ovi izvori stalno obnavljaju i da se kao takvi ne mogu potrošiti. Sunce, voda, vetar, biomasa i toplota zemljinog jezgra su osnovni vidovi obnovljivih izvora energije (OIE).
Većina ovih energetskih resursa su, u suštini, posledica sunčevog zračenja, kao u ostalom i sva fosilna goriva (ugalj, nafta, zemni gas) koja sad čine bazu modernih energetskih sistema.
Fosilna goriva nisu ništa drugo već milionima godina skladištena sunčeva energija.
Kako je količina fosilnih goriva na zemlji ograničena, oni čine kategoriju konvencionalnih ili neobnovljivih izvora energije.
Evropske tendencije
Postavio: admin | Kategorija: Opšta tema | Komentara (0) | oktobar 2008
Evropske tendencije
Energetska zavisnost Evrope je jedno od gorućih pitanja u EU. Procenat energetskih resursa koji se uvozi u EU, i to pretežno iz politički nestabilnih područja sveta, prevazilazi 55%. EU pokušava da tu zavisnost smanji ili da barem zaustavi njen rast.
Obnovljivi izvori energije su vrlo važna komponenta ove politike i osim problematike zavisnosti doprinose i rešavanju problema zagađenja životne sredine i globalnog zagrevanja planete.
U mnogim zemljama, članicama EU, čine se veliki napori da bi se pospešio razvoj korišćenja obnovljivih izvora energije. Kao primer, vredno je izdvojiti Nemačku i Španiju. Ove dve zemlje prednjače u Evropi, pa i u svetu, po kapacitetima vetroelektrana, solarnih fotonaponskih centrala, kao i u korišćenju sunčeve energije za grejanje.
Jedan od bitnih momenata u njihovom razvoju bili su zakoni koji regulišu bonifikacije za svaki KWh dobijen iz obnovljivih izvora, a koji se integriše u postojeću električnu mrežu.
Ipak, ako treba izdvojiti jednu regiju koja je zaista postigla bitan pomak ka novom energetskom modelu, mnogo manje zavisnom od fosilnih goriva, onda je to svakako španska autonomna oblast Navara. Tamo se 75% potrošnje električne energije pokriva obnovljivim izvorima, a očekuje se da do 2010. godine sva električna energija koja će se koristiti u ovoj oblasti bude iz obnovljivih izvora.
U poslednjih desetak godina gradovi su preuzeli bitnu ulogu u naglašavanju značaja upotrebe obnovljivih izvora energije na lokalnom nivou. Pored mnogih političkih akcija i procesa, kao što je deklaracija iz Alborga iz 1994. godine ili Agenda 21, vredi spomenuti i vrlo konkretne i pragmatične inicijative kao što je “Solarni zakon” uveden 1999. godine u Barseloni.
Ovaj zakon obavezuje da se u svim novim objektima koristi solarna energija za zagrevanje potrošne tople vode. Pored rezultata na lokalnom nivou, u Barseloni je površina solarnih kolektora porasla sa nešto manje od 1.000 m2 u 1999. godini na preko 50.000 m2 početkom 2007. godine. Bitan momenat ovog zakona je brža ekspanzija po mnogim drugim španskim i evropskim gradovima. Danas je ovaj zakon važeći na nivou cele Španije, priprema se njegovo uvođenje u Italiji, a slične mere razmatraju se i u nekim gradovima Kine.
Osim ovakvih mera koje na prvi pogled mogu izgledati izolovane, mnogi evropski gradovi kreiraju sveobuhvatne politike u pravcu promene energetskog modela, smanjenja zagađenja i emisija koje izazivaju globalno zagrevanje. Iz mnoštva gradova koji su se opredelili da energetska pitanja stave medju kjučne tačke svoje politike vredi izdvojiti Barselonu, Berlin, Frajburg i Stokholm, koji su svaki na svoj način doprineli podizanju svesti o tome koliko je bitno delovati na pragmatičan i izvršan način na lokalnom nivou.