Фотографије са Засавице
Postavio: admin | Kategorija: Opšta tema | Komentari (6) | jun 2010
Energja vetra u Srbiji
Postavio: admin | Kategorija: Evropske tendencije, Vetar | Komentara (0) | jun 2009
Energija vetra
Energija sadržana u kretanju vazdušnih masa - vetru -oduvek je pobuđivala pažnju istraživača koji su želeli da je korisno upotrebe. Jedra, a kasnije i vetrenjače bili su jedini način za pretvaranje energije vetra u mehanički rad. Od svih izazova koji stoje danas na raspolaganju savremenom čoveku postoji jedan koji pleni svojom uzvišenoću i snagom. To je trka oko sveta. Pored svih mogućih prevoznih sredstava jedino se u jedrenju odrzavaju trke oko sveta što na slikovit način govori o moći vetra. Sada, a i u budućnosti energija vetra se pokazala kao najozbiljniji obnovljiv izvor energije pri dostignutom razvoju tehnologije.
Osnovni razlozi za to su:
• neizmerna količina energije
• mogućnost pretvaranja u električnu energiju pomoću vetrogeneratora
• pad cena vetrogeneratora i prateće opreme srazmerno sve većoj upotrebi energije vetra
• ekološki potpuno čist način pretvaranja energije
• mala zauzetost zemljišta
Energetske krize, smanjenje zaliha fosilnih goriva i enormno zagađivanje planete uticali su da se industrija za proizvodnju vetrogeneratora (VTG) poslednjih 30 godina razvijala u svetu skoro istom dinamikom kao i industrija računarske opreme, a danas se smatra vrlo stabilnom i perspektivnom. Po predviđanjima mnogobrojnih eksperata, očekuje se dalji intenzivan rast instalisanih kapaciteta, a trendovi daljeg povećanja ekonomičnosti, kao i sve ozbiljnije pogoršanje stanja životne sredine, potvrđuju takve pretpostavke. Do kraja 2001. godine u svetu je instalisano 56.000 vetrogeneratora sa kapacitetom od 25 GW. Prošle godine je povećanje kapaciteta iznosilo 55%. Nemačko tržište ima i dalje najveći udeo, tržište SAD drži drugo, a Španija je došla na treće mesto. Energetski deficit i neminovnost upotrebe ekološki čistih izvora energije primoraće i Srbiju da počne da investira u razvoj i eksploataciju energije vetra. Tehnologija korišcenja energije vetra Pretvaranje energije vetra u elektičnu energiju vrši se pomoću vetrogeneratora. Vetrogenerator pretvara kinetičku energiju vazduha koji se kreće (vetra) pomoću lopatica rotora (elise), prenosnog mehanizma I elektrogeneratora u električnu energiju. Energija dobijena iz vetra zavisi od srednje brzine vetra i to tako što je proporcionalna trećem stepenu brzine vetra.
Vetrogenerator ne može da transformiše celokupnu kinetičku energiju vetra koji struji kroz površinu koju obuhvataju kraci rotora. Albert Dec je 1919. godne dokazao da je: Ulazno-izlazna karakteristika vetrogeneratora nominalne snage 660 kW maksimalno 59% ukupne kinetičke energije vetra može pretvoriti u mehaničku energiju rotora vetrogeneratora. Proizvođači vetrogeneratora uglavnom daju krivu izlazne snage u zavisnosti od brzine vetra. Moderni vetrogeneratori počinju da proizvode električnu energiju već pri brzini vetra od 2,5 m/s, a zaustavljaju se iz bezbednosnih razloga pri brzini od 25 m/s. Vetrogenerator može da obezbedi ekonomičnu proizvodnju struje ukoliko je srednja godišnja brzina vetra veća od 6 m/s. Usled trenja između struje vazduha i tla, kao i unutrašnjeg viskoznog trenja brzina vetra raste sa povećanjem visine iznad tla. Jasno je da na profil brzine vetra utiče hrapavost terena, prisustvo prirodnih i veštačkih prepreka kao i drugi topografski elementi. Pošto se ovi parametri razlikuju od lokacije do lokacije potrebno je prilikom izbora lokacije voditi računa da se dosegne što povoljnija srednja godišnja brzina vetra. Od toga direktno zavisi količina proizvedene električne energije. Čak i male greške u odabiru najpovoljnije lokacije u dugogodišnjem bilansu proizvodnje daju značajna umanjenja isplativosti investicije. Mali i vrlo mali vetrogeneratori snage do 3 kW prave se direktnim povezivanjem elise I elektrogeneratora bez prenosnog mehanizma (reduktora) čime im se smanjuje cena. Mali vetrogeneratori namenjeni su individualnoj upotrebi i najčešce služe za punjenje akumulatora tamo gde ne postoji električna mreža, a energija se obično koristi za osvetljenje i TV prijemnik.
Vetrogeneratori srednjih snaga do nekoliko desetina kilovata daju trofaznu struju i obično se priključuju na niskonaponsku distributivnu mrežu. Na izlazu vetrogeneratora dobija se naizmenična trofazna struja napona 690 V i frekvencije 50/60 Hz. Pomoću transformatora se napon podiže na 10 - 30 kV što odgovara naponu srednjenaponskih mreža. Svi vetrogeneratori većeg kapaciteta (od 10 kW do 3 MW) koriste se kao elektrane, što znači da proizvedenu energiju predaju elektroenergetskom sistemu. Najčešce primenjivani moderni vetrogeneratori su kapaciteta od 500 kW do 3 MW mada se grade i veći. Najekonomičnija primena vetrogeneratora je njihovo udruživanje na pogodnim lokacijama u takozvanu farmu vetrenjača. Takva elektrana može da ima kapacitet od nekoliko MW do nekoliko stotina MW koji obezbeđuje više desetina vetrogeneratora.
Ekonomičnost korišcenja energije vetra
Na osnovu dosadašnjih iskustava u gradnji vetrogeneratora došlo se do orijentacione vrednosti investicija od oko 700 do 1000 E po instalisanom kW. Vetrogenaratori, a samim tim i farme vetrenjača su znatno pojeftinili u poslednjih desetak godina i ta tendencija će se i dalje nastaviti. Na taj način je i cena električne energije dobijene iz vetro i generatora drastično smanjena. Na to je dodatno uticalo I smanjenje operativnih troškova i rast efikasnosti i pouzdanosti. Obzirom da kod korišcenja energije vetra, kao i kod mnogih drugih obnovljivih izvora energije, nema troškova goriva, posle investicione izgradnje jedini troškovi su operativni i troškovi održavanja. Investicioni troškovi se kreću od 75% do 90% ukupnih troškova. Investicioni troškovi su troškovi izgradnje vetrogeneratora ili farme vetrenjača, uključujući troškove izgradnje pristupnih puteva ukoliko je potrebno i troškove priključivanja na elektroenergetski sistem. Obično su lokacije sa povoljnim uslovima za gradnju farme vetrenjača udaljene od drumskih i energetskih magistrala i to povezivanje utiče na povećanje investicionih troškova. Cena vetrogeneratora se kreće od 600 do 900 E po instalisanom kW. Sa povećanjem brzine vetra raste koeficijent korisnog dejstva što postavlja zahtev za podizanjem visokih stubova. Finansijski efekti u značajnoj meri utiču na odluku o investiranju u proizvodnju električne energije pomoću vetrogeneratora. Iako cena električne energije iz vetra zavisi od raznih institucionalnih faktora, referentne vrednosti se mogu izračunati primenom preporučene prakse za proračun cena električne energije, od strane Međunarodne agencije za energiju.
Zbog širokog opsega kamatnih stopa mora se izračunati visoka, srednja i niska cena električne energije. Osnovne pretpostavke su date u tabeli a podaci se odnose na klasu vetrogeneratora kapaciteta 600 - 750 kW. U kalkulaciju se ušlo sa pretpostavljenim rastom investicionih troškova od 8% po priraštaju brzine vetra za svaki m/s, iznad 7 m/s.
Količina godišnje proizvodnje električne energije redukovana je za gubitak od 10%, iako, zbog visokog stepena pouzdanosti od 98%, stvarni gubici mogu biti i manji.
Dobijene cene su date u dijagramu gde se može videti da pri brzini od 6 m/s, cena varira u opsegu od 0,045 do 0,09 E/kWh. Državna podrška proizvodnji nuklearne energije i proizvodnji uglja širom Evrope i Amerike čine da se troškovi električne energije dobijene iz ovih izvora prikazju manjim od realnih.
Takođe, energija iz vetrogeneratora se obično proizvodi bliže potrošačima čime se smanjuju gubici u prenosu električne energije I ovako dobijena energija ima povećanu konkurentnost. Prilikom razmatranja cene električne energije iz vetrogeneratora treba razmotriti i uticaj eksternih troškova.
Eksterne troškove je teže kvantifikovati ali su oni vrlo realni i mogu se podeliti u tri kategorije:
• Skriveni troškovi koje snose vlade, uključujući subvencije industriji za proizvodnju električne energije i istraživačke i razvojne troškove, porezi, oslobađanja od poreza,
• Troškovi nastali usled emisije štetnih gasova (ne uključujući CO2) koji utiču na zdravlje i životnu sredinu,
• Troškovi globalnog zagrevanja koji se pripisuju emisiji CO2.
Opšte prihvaćeno mišljenje je, da je cena električne energije dobijene od vetra padala mnogo brže od cena dobijenih iz drugih izvora, kao i da će se taj trend u budućnosti i nastaviti.
Faktori koji izazivaju permanentni pad cena vetrogeneratorskih sistema su:
• trend izgradnje većih turbina
• opadanje infrastrukturnih troškova
• povećanje efikasnosti vetrogeneratora
• smanjenje troškova sirovina od kojih se izrađuju vetrogeneratori.
Uticaj vetrogeneratora na životnu sredinu
Energetika je jedan od najvećih globalnih zagađivača, gledano kroz emisiju zagađujućih materija i otpad koji se stvara kao posledica proizvodnje. Štetni uticaji na životnu sredinu od proizvodnje električne energije, mogu se podeliti na tri grupe:
• emisija štetnih gasova (bez emisije CO2)
• emisija CO2
• otpad koji nastaje u procesu proizvodnje (radioaktivni,pepeo, gips, ulja)
Narastanje brige o zaštiti životne sredine, postaje svetski pokret. Rezultat delovanja ogleda se u konkretnim aktivnostima na globalnom nivou: borba protiv zagađenja, borba protiv globalnog zagrevanja i klimatskih promena, borba za racionalnije korišcenje resursa.
Prilikom planiranja novih kapaciteta, mnoge energetske kompanije se odlučuju za farme vetrenjača zbog toga što njihova primena ima ekonomskog i ekološkog smisla. Evropska Unija je zbog izgradnje vetrogeneratorskih kapaciteta intenzivnije od očekivane uradila reviziju strategije čime je povećala cilj sa 20.000 na 40.000 MW instalisane snage vetrogeneratora do 2010. godne.
Svaki kWh proizveden obnovljivim izvorima energije, zamenjuje isti koji bi s druge strane trebao da bude proizveden u elektranama na fosilno gorivo, što ima za posledicu redukciju negativnih uticaja na životnu sredinu, a naročito emisije CO2 u atmosferu. Među svim obnovljivim izvorima energije, energija vetra je rangirana kao jedna od najjeftinijih opcija za smanjenje emisije CO2, ali i emisije drugih zagađujućih materija.
Moderni vetrogenerator od 600 kW će tokom svog radnog veka na prosečnoj lokaciji, u zavisnosti od vetrovitosti mesta i stepena iskorišcenja kapaciteta, sprečiti emisiju za otprilike 20.000 do 36.000 tona zagađujućih materija. Negativni trendovi u korišcenju fosilnih goriva nameću značajna istraživanja u cilju iznalaženja efikasnih načina korišcenja obnovljivih izvora energije. Energija vetra, već pri sadašnjem stanju tehnologije, zbog neiscrpnosti vetra i široke rasprostranjenosti na svim svetskim meridijanima, može značajno doprineti stabilnosti i raznolikosti u energetskom snabdevanju, uz istovremeno smanjenje štetnih atmosferskih emisija.
Urbanizacija, otpad, zagađenje tla su faktori koji bitno aktuelizuju problem očuvanja poljoprivrednog zemljišta. Stoga pri valorizaciji neke tehnologije nije nebitan parametar neophodno zaposednuto zemljište. Termoelektrane zaposedaju velike površine zemljišta (za objekte, deponiju pepela). Površina se znatno uvećava kada se uključe površine zaposednute površinskim kopovima uglja, odlagalištima jalovine i transportnim putevima.
Kod hidroelektrana, velike površine zemljišta, često najplodnijeg, potapaju se i bivaju izgubljene za poljoprivredu. Farme vetrenjača su izuzetno ekonomične po pitanju iskorišcenja zemljišta. Veći deo zaposednutog zemljišta na kome je izgrađena farma (oko 99%) može se za vreme eksploatacije koristiti za poljoprivredu.
Negativni uticaji vetrogeneratora na životnu sredinu postoje ali su ti uticaji zanemarljivi u poređenju sa pozitivnim elementima. Takođe u toj proceni postoje subjektivni elementi, neinformisanost kao i loša interpretacija. Vizuelni efekat, buka, ometanje radio telekomunikacija i uticaj na ptice su relativno beznačajne negativne karakteristike vetrogeneratora i mogu se lako izbeći ili umanjiti.
Energetske potrebe Srbije
Da bi se dao odgovor na pitanje o količini kvalitetnog vetra koji bi se mogao na ekonomski isplativ način konvertovati u električnu energiju, potrebno je, pored karakteristika vetra, voditi računa o: rezervama fosilnih goriva, ceni električne energije iz fosilnih goriva, očuvanju životne sredine, količinama naftnih derivata I gasa koje uvozi naša zemlja, trendu rasta I strukturi potrošnje energije i slično.
Ukupna raspoloživa snaga na pragu elektrana u elektroenergetskim sistemima Srbije iznosi oko 9 GW, pri čemu 66,7% čine termoelektrane. Godišnja proizvodnja električne energije u Srbiji je u toku 2005. Godine iznosila oko 40 TWh. Na osnovu ovih podataka se izračunava da je srednji faktor iskorišcenja proizvodnih kapaciteta u Srbiji 47%. Prosečni faktor iskorišcenja kapaciteta vetrogeneratora je u opsegu 20% do 40%, zavisno od stabilnosti vetra, sposobnosti mreže da preuzme električnu energiju i od drugih meteoroloških i tehničkih parametara. Ovo znači da objektivno 1 MW proizvodnih kapaciteta u prosečnom vetrogeneratoru u kvantitativnom energetskom smislu odgovara oko 0,5 MW instalisanih u prosečnoj hidro ili termoelektrani. Međutim, energija koju proizvodi vetrogenerator je vršnog karaktera, jer vetra prosečno najviše ima onda kada je potrošnja najveća, što znači da kvalitativno energiju vetra treba valorizovati sa oko 20% u odnosu na energiju koju generišu termoelektrane što svakako treba imati u vidu pri formiranju cene električne energije proizvedene u vetrogeneratorima. I pored preduzetih mera u pogledu povećanja energetske efikasnosti i revitalizacije proizvodnih i prenosnih kapaciteta u EPS-u se od 1997. god. permanentno javlja deficit u električnoj energiji. Taj deficit je u 2005. godini iznosio oko 6,5 TWh što čini preko 10% ukupne nacionalne potrošnje, koja je u 2005. iznosila skoro 40 TWh. Debalans u proizvodnji i potrošnji električne energije je u proteklom periodu rešavan uvozom skupe električne energije I restriktivnim merama u isporuci električne energije. Prevazilaženje elektoenergetske krize moglo bi se rešiti kupovinom i montažom 2000 do 3000 vetrogeneratorskih jedinica prosečne snage 1 MW, uz uslov da je naš tehnički iskoristiv vetropotencijal veći od 3 GW. U daljem tekstu biće pokazano da Srbija ima tehnički iskoristiv vetropotencijal u rasponu od 8 do 15 GW što je znatno više od našeg trenutnog deficita u električnoj energiji. Ako se uzme u obzir i rast potreba za električnom energijom srazmeran pretpostavljenom privrednom rastu, dolazi se do imperativnog zahteva za aktiviranjem vetro potencijala. Model za procenu vetroenergetskog resursa
U Srbiji nisu sprovedena opsežnija namenska merenja vetra u cilju određivanja globalnog vetropotencijala. Na osnovu modela koji se bazirao na iskustvenim podacima drugih zemalja korisno je analizirati trenutno stanje instalisanih kapaciteta i
procenjenog vetropotencijala u zemljama Evropske Unije.
Oko 50% vetroenergetskih kapaciteta je koncentrisano u Nemačkoj, koja je početkom 1996. godine imala instalisano 1132 MW da bi u junu 2003. godine oko 15.000 vetrogeneratorskih jedinica ukupne instalisane snage od 12.500 MW učestvovalo sa oko 5% u ukupnoj proizvodnji električne energije u ovoj zemlji. Vodeću ulogu u Evropi i svetu u pogledu odnosa izgrađenih vetrogeneratorskih postrojenja prema površini ima Danska (koja trenutno ima instalisano oko 4 GW u vetrogeneratorima koji učestvuju sa oko 30% u ukupnoj nacionalnoj proizvodnji električne energije). Obzirom da Nemačka i Danska imaju najveće iskustvo u oblasti vetroenergetike, kao i verifikovane procene svog globalnog vetroenergetskog potencijala kroz značajna izgrađena vetroenergetska postrojenja, prirodno je pokušati uspostaviti određenu sličnost i analogiju između njihovih vetroenergetskih potencijala i potencijala Srbije. Vetropotencijal Danske je sadržan u kopnenim i morskim priobalnim vetrovima. Pored izgrađenih 4GW u vetrogeneratorima, Vlada Danske je odobrila gradnju novih 5 GW do 2010. godine a dugoročni planovi (do 2020.) su izgradnja ukupno 10 GW koji bi proizvodili oko 50% nacionalnih potreba za električnom energijom. Na osnovu ovih planova koji se temelje na realnim vetroenergetskim resursima, može se zaključiti da su vetroenergetski resursi Danske oko 20 GW. Ovaj podatak je potvrđen i na internet sajtu minstarstva za energetiku Danske. Oni eksplicitno tvrde da je njihov tehnički iskoristiv vetroenergetski potencijal: P = 20 GW = 20.000 MW, od čega je oko 50% koncentrisano.
Oblasti u Srbiji pogodne za korišcenje energije vetra
Oblasti korišcenja energije je 50% u morskim, a 50% u kopnenim vetrovima. Ovaj podatak može se uzeti kao pouzdan jer je rezultat dugogodišnjeg iskustva i opsežnih merenja koja su korigovana na osnovu praktičnih iskustava. Analizirajući mapu vetrova Srbije koju jeformirao hidrometeorološki zavod bivše SFRJ vetrovi u Srbiji su slabiji nego u Danskoj tako da iako imamo skoro dvostuko veću površinu može se proceniti da je tehnički iskoristiv vetropotencijal na tritoriji Srbijr oko: P = 20 GW = 20.000 MW. Ministarstvo za ekonomiju Nemačke je u studiji o vetroenergetskom potencijalu kopnenih vetrova u Nemačkoj iznelo podatak da je ukupni iskoristivi vetropotencijal kopnenih vetrova u Nemačkoj oko 64.000 MW instalisane snage vetrogeneratora.
Analizirajući vetrove Nemačke i Srbije može se konstatovati da su intenziteti srednjih godišnjih brzina vetrova jako slični. Pod pretpostavkom da su brzine vetrova u Srbiji 10 do 20% manje nego u Nemačkoj, može se usvojiti da je vetroenergetski potencijal manji za 40% što uzimanjem u obzir i površine Srbije dovodi do vrednosti od: P = 11 GW = 11.000 MW. Dakle, na osnovu uporednih analiza može se zaključiti da je globalni tehnički iskoristiv vetroenergetski potencijal u S r b i j i : P = [8 ÷15] GW = [8.000 ÷ 15.000] MW, odnosno, ako bi vetrogeneratori radili sa faktorom iskorišcenja od 20% mogli bi proizvesti električnu energiju od 17.500 GWh/god ili 17,5 TWh/god.
Osnovni tehnički problem integracije vetrogeneratora u elektroenergetski sistem je sadržan u samoj prirodi vetra. Vetar kao stohastički izvor ima mali stepen kompatibilnosti pa se javljaju problemi u planiranju i regulaciji elektroenergetskih sistema koji imaju veliko procentualno učešće vetrogeneratora u ukupnoj proizvodnji električne energije. Prema studijama koje su se bavile analizom maksimalnog učešća vetrogeneratora u ukupnoj proizvodnji prosečnog EPS-a , pokazalo se da je tehnički maksimum učešća vetrogeneratora u ukupnoj globalnoj proizvodnji električne energije oko 20%. Ovaj stepen participacije vetrogeneratora podrazumeva postojeće konfiguracije elektrenergetskih sistema. Pojačanjem interkonekcije i izgradnjom akumulacionih sistema ovaj procenat se može povećati.
Elektroenergetski sistemi Srbije su strukturno povoljni za integraciju vetrogeneratora Postojanje reverzibilne hidrolektrane Bajina Bašta omogućava preuzimanje viška električne energije u uslovima pojačanog vetra odnosno proizvodnje vetrogeneratora. Takođe, stabilni hidropotencijali (Đerdapske hidroelektrane) mogu da obezbede efikasnu regulacionu rezervu i time stabilan rad sistema i u uslovima velike varijacije u proizvodnji vetrogeneratora. Dakle, postojeća struktura električnog proizvodnog sistema u Srbiji omogućava uključenje vetrogeneratora u elektroenergetski sistem. Što se tiče prenosnog sitema, on bi priključenjem vetrogeneratora bio u značajnoj meri rasterećen jer se vetrogeneratori priključuju po pravilu na distributivne
sisteme. Osim rasterećenja bili bi smanjeni i gubici u prenosnoj mreži na račun decentralizacije proizvodnje. Obzirom da je vetar
stohastički izvor, važno je analizirati u kojoj meri se poklapaju godišnje fluktuacije vetra i zahtevi potrošača za električnom energijom.
Analiza regiona u Srbiji pogodnih za izgradnju vetrogeneratora
U Srbiji postoje potencijalno pogodne lokacije za izgradnju vetrogeneratora:
1. Istočni delovi Srbije - Stara Planina, Vlasina, Ozren, Rtanj, Deli Jovan, Crni Vrh itd. U ovim regionima postoje lokacije čija je srednja brzina vetra preko 6 m/s. Ova oblast prostornorgije u EPSu 2001. gotorno pokriva oko 2000 km2 i u njoj bi se perspektivno moglo izgraditi oko 2000 MW instalisane snage vetrogeneratora.
2. Zlatibor, Žabljak, Bjelasica, Kopaonik, Divčibare su planinske oblasti gde bi se merenjem mogle utvrditi pogodne mikrolokacije za izgradnju vetrogeneratora.
3. Panonska nizija, severno od Dunava je takođe bogata vetrom. Ova oblast pokriva oko 2000 km2 i pogodna je za izgradnju vetrogeneratora jer je izgrađena putna infrastruktura, postoji električna mreža, blizina velikih centara potrošnje električne energije I slično.
U perspektivi bi se u ovoj oblasti moglo instalirati oko 1500 do 2000 MW vetrogeneratorskih proizvodnih kapaciteta.
Zaključak
U proizvodnji električne energije nijedan izvor energije nije imao tako dinamičnu ekspanziju u poslednjih dvadesetak godina. Savremeni verogeneratori dostižu snagu od 5 MW i više, a po ekonomičnosti su izjednačeni sa klasičnim izvorima energije.
Konkurentnost im se značajno povećava pogotovo kada se u poređenja uvrsti uticaj na životnu okolinu.
U narednom periodu može se očekivati da će energija vetra kao najznačajniji obnovljiv izvor zauzeti značajno mesto u ukupnom svetskom energetskom bilansu.
Za Srbiju je primena obnovljivih izova energije primarni cilj oko koga treba da se okupe stratezi energetskog razvoja, političari i stručnjaci. Pri sadašnjem konstantnom deficitu električne energije najbrži put u praćenju potrošnje energije je štednja i gradnja postrojenja za eksploataciju obnovljivih izvora energije.
Evropski trendovi - čistija goriva
Postavio: admin | Kategorija: Evropske tendencije | Komentara (0) | jun 2009
Strategijom unapređenja proizvodnje MOL Grupe predviđeno je ulaganje u poboljšanje kvaliteta motornih goriva. Tako MOL doprinosi smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu.
Međunarodni trendovi pokazuju da se polako povećava potražnja za čistijim gorivima, kao i za obnovljivim izvorima energije. Kao vodeća kompanija u regionu, MOL Grupa sa velikom pažnjom prati rezultate i dostignuća u oblastima razvoja obnovljivih i alternativnih izvora energije i konstantno ih primenjuje u svom poslovanju.
Čistija goriva
Stručnjaci smatraju da su rafinerije nafte kompleksnije od nuklearnih elektrana, iz više razloga. Ilustracija toga je da su u novom postrojenju MOL Grupe za desulfurizaciju inžinjeri morali da sinhronizuju rad 80 velikih pumpi i 3300 mernih i kontrolnih instrumenata, što nije jednostavan zadatak čak ni za najnaprednije procesne kompjutere.
Dovoljno je spomenuti izgradnju naftovoda dužine 50 kilometara, za koji je bilo potrebno da se upotrebe kablovi dužine 170 kilometara pri pritisku koji je nekoliko puta viši od spoljnog. Ova operacija protekla je bez i jedne greške.
Napredna i veoma kompleksna tehnologija, koja se primenjuje u rafineriji „Dunav“ MOL Grupe u Sasalombati, u skladu je sa rigoroznim regulativama Evropske Unije, koje nalažu rafinerijama na teritoriji EU da se preorijentišu na proizvodnju goriva bez sumpora. Od ove godine sva goriva koja se prodaju na benzinskim stanicama MOL grupe moraju imati manji sadržaj sumpora, ispod 50 grama po toni ( 50 ppm). U sledećoj fazi, od 2009. godine, ni jedna vrsta benzina ili dizela koji se prodaje u Evropskoj Uniji, ne može imati više od 10 ppm sumpora. Poređenja radi, početkom devedesetih godina prošlog veka, dizel gorivima je bilo dozvoljeno da sadrže 5000 ppm, dok je benzin mogao sadržati 2000 ppm sumpora. Takva pravila su pooštrena na 500 ppm 1996-1997, dok su pravila koja su stupila na snagu 2000. godine određivala 150 ppm za benzin i 350 ppm za dizel.
Usklađujući svoj rad sa direktivama Evropske Unije koje se moraju primeniti do 2009. godine, MOL je pokrenuo projekat “EU 2005” u Dunav rafineriji preuzimajući pionirsku ulogu u centralnoj i istočnoj Evropi na polju desulfurizacije. Od kraja 2005. godine svi proizvodi rafinerija MOL Grupe imali su sadržaj sumpora manji od 7 ppm. Iako regulative Evropske Unije dozvoljavaju smanjenje udela sumpora u dve faze, MOL Grupa odlučila je da proizvodi goriva u kojima praktično nema sumpora (sadržaj manji od 10 ppm), što predstavlja jedan veliki korak.
Proizvodnja biogoriva
Evropska Unija traži načine kako bi promovisala obnovljiva goriva i povećala nihov udeo na tržištu i na taj način zamenila upotrebu dizela i benzina za transport u svakoj državi članici. Sve to EU čini u cilju suočavanja sa klimatskim promenama i obezbeđivanja sigurnog snadbevanja, uz istovremenu brigu o zaštiti životne sredine. Prema Direktivi EU 2003/30/EC, koja se odnosi na biogoriva, države članice moraju obezbediti dostupnost biogoriva kao i drugih obnovljivih izvora energije na svojim tržištima, kao i energetske nacionalne planove sa definisanim ciljevima.
MOL je među prvima u Evropi započeo proizvodnju i distribuciju goriva bez sadržaja sumpora, tačnije od 1. jula 2005. godine. Istovremeno MOL Grupa je počela sa proizvodnjom i mešanjem bioaditiva od alkohola biološkog porekla u motorna goriva. Aditivi (ETBE) napravljeni od bioalkohola i izobutilena u rafinerijama u Mađarskoj i Slovačkoj i pogonu za proizvodnju olefina TVK, kasnije se mešaju sa benzinom.
Postrojenje za proizvodnju biokomponenti MOL Grupe biće izgrađeno do kraja 2007. godine u Komoromu, sa planiranim godišnjim kapacitetom od 150 000 tona. Vrednost projekta izgradnje, koja je trajala malo duže od godinu dana, iznosi oko 30 miliona evra i doneće zaposlenje za 35 do 50 radnika. Položaj postrojenja je idealan ne samo zbog toga što će proizvedene biokomponente moći da se transportuju železnicom ili brodovima preko Dunava, već i zbog toga što će ti proizvodi moći da se prebacuju u rafineriju u Sasalombati kroz postojeće naftovode.
MOL prednjači u proizvodnji goriva koja ne štete životnoj sredini. Kompanija prodaje goriva sa minimalnim sadržajem sumpora, a od početka prošle godine u Mađarskoj prodato je 1,4 miliona tona benzina, sa dodatkom 2% biljnog alkohola (bio etanol kao ETBE). Na osnovu direktiva Evropske Unije ovih 2% bi trebalo da bude podignuto na 4,4% kao i u dizel gorivima.
Obnovljiva energija
Budući da će u skorijoj budućnosti fosilna goriva imati odlučujuću ulogu na tržištu energenata, primena izvora obnovljive energije dobija sve više na važnosti. Ovaj deo će vam obezbediti uvid u napore koji su učinjeni na tom polju do sada.
Međunarodni trendovi pokazuju da se potražnja za energijom kreće ka većoj potražnji čistijih goriva što će u kasnijoj fazi, kada fosilna goriva postanu ređa i skuplja na tržištima, voditi ka potražnji za obnovljivim izvorima energije.
MOL Grupa posmatra najnovija dostignuća postignuta u istraživanjima obnovljivih i alternativnih izvora energije, razmatrajući mogućnosti njihove upotrebe u svojim poslovnim aktivnostima, uz korišćenje dosadašnjih iskustava. Iako obnovljivi izvori energije još čine mali deo energije koja se upotrebljava u regionu, MOL će nastaviti sa eksperimentima sa biogorivima, geotermalnom energijom i ćelijama za stvaranje solarne energije, kako bi ih poboljšala i učinila konkurentnijim.
Geotermalna energija
Trenutno MOL Grupa razmatra primenu geotermalnih izvora energije, budući da je otkriće ovih izvora direktan rezultat rada dela kompanije koji se bavi istraživanjima i eksploatacijom. Bez obzira na to što nije verovatno da će obnovljivi izvori činiti značajan deo naše proizvodnje, aktivnosti MOL Grupe u ovoj oblasti uključuju izgradnju elektrane od 65 MW, koja je trenutno predmet studije o izvodljivosti i pilot je projekat, kojim bi se dobila približna proizvodnja od 2 do 5 MW električne energije.
Geotermalni pilot projekat
MOL Grupa je 2003. godine odlučila da osnuje tim koji razvija pilot projekat za istraživanje mogućnosti izgradnje geotermalnih elektrana na teritoriji Mađarske. Tim je istražio geografske lokacije na kojima bi količina i toplota vode ili pare, koja je izbacivana iz tla, bila odgovarajuća za izgradnju elektrane. Prema predviđenom procesu, voda koja bi se koristila za stvaranje energije, bila bi vraćana u tlo, u cilju njenog ponovnog korišćenja. Na taj način izbeglo bi se osiromašenje prirodnih izvora energije.
Ni jedna takva geotermalna elektrana trenutno ne radi na teritoriji Mađarske, dok samo nekoliko takvih primera ima u celoj Evropi. Pilot projekat pruža priliku da se u Mađarskoj prvi put ispitaju i primene nove tehnologije, kao i da se zainteresovane strane izveste o rezultatima.
Primena solarne energije
MOL Grupa je postavila “solarni zid” površine od 200 kvadratnih metara koji je sastavljen od 240 komponenti, na benzinskoj stanici kraj autoputa M1 u Mađarskoj. Pretvorena u električnu energiju i toplotu, solarna energija obezbeđuje kompletno osvetljenje i snabdevanje toplom vodom cele benzinske stanice. Okvirno oko 14 000 kW/h na ovaj način se godišnje proizvede.
Kompostiranje
Postavio: admin | Kategorija: Akcije Lagumice, Biomasa, Novosti, akcije, Projekti | Komentara (0) | maj 2009
КОМПОСТИРАЊЕ - КРУЖЕЊЕ МАТЕРИЈЕ У ПРИРОДИ
Postavio: admin | Kategorija: Akcije Lagumice, Biomasa, Novosti, akcije, Opšta tema, Projekti | Komentara (0) | maj 2009
Пројекти невладиних организација који ће бити финансирани из буџета градске општине Врачар у 2009. години
Postavio: admin | Kategorija: Akcije Lagumice, Biomasa, Evropske tendencije, Geotermalna energija, Novosti, akcije..., Opšta tema, Projekti, Sunce, Vetar, Voda | Komentara (0) | april 2009
Председник градске општине Врачар расписао је Конкурс за финансирање пројеката невладиних организација из буџета градске општине Врачар за 2009. годину.
По спроведеном Конкурсу, председник градске општине Врачар донео је Одлуку о избору пројеката невладиних организација који се финансирају из буџета градске општине Врачар у 2009. години између којих је и наша “ЛАГУМИЦА” - Удружење грађана „Урбана екологија“ ЧУВАЈМО ЕНЕРГИЈУ
Детаљније информације могу се наћи на сајту општине Врачар:
www.vracar.org.yu
Hidroelektrane - siguran izvor električne energije
Postavio: admin | Kategorija: Voda | Komentara (0) | april 2009
Hidroelektrane su energetska postrojenja u kojima se potencijalna energija vode pomoću turbine pretvara u mehaničku (kinetičku) energiju, koja se u električnom generatoru koristi za proizvodnju električne energije. Iskorištavanje energije vodnog potencijala ekonomski je konkurentno proizvodnji električne energije iz fosilnih i nuklearnog goriva, zato je hidroenergija najznačajniji obnovljivi izvor energije (predstavlja 97% energije proizvedene svim obnovljim izvorima).
U zadnjih trideset godina proizvodnja u hidroelektranama je utrostručena, a njen udeo povećan je za 50%. Ti podaci pokazuju da se proizvodnja u hidroelektranama brzo povećava iz više razloga: hidroenergija je čista, nema otpada; nema troškova goriva (voda je besplatna) pod uslovom da je ima u dovoljnoj količini; moderne hidroelektrane mogu do 90% energije vode pretvoriti u električnu energiju; puštanje hidroelektrane u pogon vrlo je brzo te se koriste za pokrivanje naglih povećanja potrošnje; veštačka jezera nastala izgradnjom hidroelektrana lokalno doprinose ekonomiji i omogućavaju navodnjavanje, turizam i rekreaciju.
Hidroenergija ipak značajno zaostaje za proizvodnjom u nuklearnim ali i termoelektranama. Razlog takvom stanju leži u činjenici da iskorištavanje hidroenergije ima, takođe bitna tehnička i prirodna ograničenja. Glavno ograničenje jeste zahtev za postojanjem obilnog izvora vode kroz celu godinu jer je skladištenje el. energije skupo i vrlo štetno za okolinu. Kako bi se izbegle oscilacije vodostaja na određenim lokacijama je potrebno izgraditi brane i akumulaciona jezera. Izgradnja akumulacionih jezera često zahteva potapanje velikih delova dolina a ponekad i celih naselja.
Osim što se na taj način povećava cena izgradnje, javlja se i problem podizanja razlike podzemnih voda oko akumulacije. Razlika vode naime utiče na biljni i životinjski svet. Dolazi i do promena odnosa sedimentacije i erozije unutar rečnog korita. To sve ukazuje na to, da niti hidroenergija nije potpuno bezopasna za okolinu. Veliku opasnost mogu predstavljati i potresi pa je u nekim zonama potrebna i dodatna protivpotresna zaštita.
Hidroenergija, za razliku od ostalih načina iskorištavanja obnovljivih izvora energije, nema problema s nedostatkom potrebne tehnologije već nedostatkom potrebnih lokacija. Mnoge od najboljih lokacija širom sveta su već iskorištene. Za razliku od kapitalnih projekata kojih je sve manje, još uvek je dovoljno projekata malih hidroelektrana, kod kojih su rizici lošeg uticaja na okolinu mnogo manji, a energetske potrebe i sigurnost investicije mnogo veći. Tako su u razvoju mnogi projekti u zemljama u razvoju, posebno u Brazilu.
Po definiciji protočne hidroelektrane su one koje nemaju uzvodnu akumulaciju ili se njihova akumulacija može isprazniti za manje od dva sata rada kod nazivne snage. To znači da se skoro direktno koristi kinetička energije vode za pokretanje turbina. Takve hidroelektrane je najjednostavnije izvesti, ali su vrlo zavisne od trenutnog protoku vode. Prednost takvog primera je vrlo mali uticaj na okolinu i nema dizanja razlike podzemnih voda.
Akumulacijske hidroelektrane su najčešći način dobijanja električne energije iz energije vode. Problemi nastaju u letnjim mesecima kad prirodni dotok postane premali za funkcionisanje elektrane. U tom slučaju se brana mora zatvoriti i potrebno je održavati bar razliku vode koja je biološki minimum. Veliki problem je i dizanje razlike podzemnih voda.
Za popunjavanje dnevne potrošnje grade se reverzibilne hidroelektrane. Kad je potrošnja energije mala voda se pumpa iz donjeg jezera u gornju akumulaciju. (primer kod nas je hidroelektrana Bajna Bašta i Zaovinsko jezero na Tari) To se obično radi noću, jer je tada potrošnja energije najmanja. Danju se elektrana prebacuje na proizvodnju električne energije i tada se prazni gornja akumulacija. To nije baš energetski najbolje rešenje, ali je bolje nego napraviti još nekoliko termoelektrana za pokrivanje dnevnih potrošnji.
Iskorištavanje energije vetra
Postavio: admin | Kategorija: Evropske tendencije, Vetar | Komentara (0) | april 2009
Energija vetra je oblik solarne energije, stvorena cirkulacijom u Zemljinoj atmosferi, kojoj je uzrok toplota Sunca. Ljudi su koristili energiju vetra hiljadama godina putem jedrenjaka ili vetrenjača. Energija vetra može biti korištena direktno ili može biti pretvorena u visokovrednu, prilagodljivu i upotrebljivu energiju - električnu.
Iskorištavanje energije vetra je najbrže rastući segment proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Zbog početne ekonomske neisplativosti i nestalnosti vetra, instalacija vetroelektrana je privilegija koju mogu priuštiti samo bogate zemlje.
Trenutno je cena izgradnje vetroelektrane veća od cene izgradnje termoelektrane, ali razvojem tehnologije ta razlika sve je manja. Udeo energije vetra u ukupnoj potrošnji energije je vrlo mali. Nemačka je trenutni lider u proizvodnji električne energije iz vetra s 18.428 MW, a to je više od jedne trećine ukupno instalirane snage vetroelektrana u svetu. Toliko instaliranih vetroelektrana u Nemačkoj rezultat je politike nemačke vlade koja potsticajnim merama pomaže instalaciju novih kapaciteta. Od sveukupne proizvodnje električne energije Danska dobija 14% od vetra i dalje ubrzanim tempom gradi nove kapacitete. Namera Danske je da takvim pristupom do 2030. godine 50% energetskih potreba domaćinstava zadovolji iskorištavanjem energije vetra. U SAD-u je trenutno instalirano 9.149 MW. Tako mala instalirana snaga rezultat je tradicionalnog američkog oslanjanja na fosilna goriva.
Zemlje EU usvojile su smernicu (2001/77/EU) o porastu udela obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji u EU s 6% u 2001. godini na 12% u 2010. godini. Dodatno, Parlament EU je 2005. godine izglasao preporuku o daljem porastu udela obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji na 20% u 2020. godini.
Prema izveštaju organizacije Global Wind Energy Council ne postoje nikakva ograničenja da s 2020. godinom proizvodnja električne energije iz vetra ne dostigne 12% ukupno proizvedene električne energije.
Sunce zrači na Zemlju svakog sata energiju od 10 do 14 kWh, od čega se 1% do 2% pretvara u vetar
Postavio: admin | Kategorija: Vetar | Komentara (0) | april 2009
Vetar je horizontalna komponenta strujanja vazduha prouzrokovana toplotnom razlikom, odnosno razlikom pritiska susednih područja. U osnovi, vetar pokreće Sunčevo zračenje. Procenjuje se da Sunce zrači na Zemlju svakog sata energiju od 10 do 14 kWh, od čega se 1% do 2% pretvara u vetar. Budući da se proces pokretanja vetra nikada ne zaustavlja, vetar je obnovljiv izvor energije. Globalna cirkulacija vazduha na zemaljskoj kugli uspostavlja se jer Sunce zagrejava ekvator više od ostalih delova. Topao vazduh nad ekvatorom diže se do visine od približno 10 km i kružno raspršuje pod uticajem Coriolisove sile (zbog rotacije Zemlje), a hladan vazduh popunjava nastale praznine, stvarajući na taj način stalne vetrove (pasate, monsune). Stalni vetrovi svojim duvanjem potstiču kruženje vode u okeanima i formiraju morske struje.
Osim globalne cirkulacije vazduha, važne su i opšte cirkulacije atmosfere kojima se izmenjuju velike vazdušne mase između polarnih, umerenih i suptropskih širina. Strujanje vazduha nad nekim područjem može biti uzrokovano:
• primarnom cirkulacijom, zbog globalne raspodele pritiska vazduha (karakteristično za četiri godišnja doba)
• pokretnim cirkulacijskim sistemima i anticiklonima koji uzrokuju lokalne vetrove različitih karakteristika, zavisno od konfiguracije terena, svojstava podloge i svojstava vazdušnih masa uključenih u strujanje
• cirkulacijama srednjih i lokalnih razmera koje nisu vidljive na sinoptičkim kartama, jer su uzrokovane razlikom pritiska nastalog zbog lokalnih karakteristika terena
Jačina i smer vetra procenjuju se vizuelno: jačina prema učinku vetra na predmete u prirodi (treperenje lišća, njihanje grana, pokretanje talasa na mirnoj vodi). Izražava se stepenima Beaufortove skale. Smer se određuje pomoću vetrulje (označava se stranom sveta odakle duva). Brzina vetra meri se anemometrom, a izražava se desetominutnim prosekom.
Brzina vetra je veličina koja redovno oscilira oko neke vrednosti u jedinici vremena, jer vetar ne duva stalnom jačinom nego na mahove. Razlike oscilacija određuje više parametara: sinoptička situacija, konfiguracija terena i prepreke. Brzina vetra najčešće se smanjuje tokom noći, jer su tada manje izražene temperaturne razlike. Noću su i ređe promene smera duvanja vetra. Turbulenciju (vrtloženje) vetra najčešće uzrokuju prepreke, koje smanjuju brzinu vetra u smeru duvanja vetra. Na promenu brzine vetra lokalno može znatno uticati konfiguracija terena. Poznate su pojave «tunelskog efekta». Pojava kada se brzina vetra povećava prolaskom kroz usek u planinskom masivu, jer je znatno sužena površina prolaza. Pojava «efekta vrha brda» nastaje kada se vetar komprimuje naletom na provetrinsku stranu brda, što rezultira uzlaznim skretanjem uz povećanje brzine.
Svake sekunde na Suncu se 4 miliona tona vodonika pretvori u energiju! Zašto ne koristiti to obilje slobodne energije koja nas obasipa?
Postavio: admin | Kategorija: Sunce | Komentara (0) | april 2009
Sunce je nama najbliža zvezda prema tome, neposredno ili posredno, izvor gotovo sve raspoložive energije na Zemlji. Sunčeva energija potiče od nuklearnih reakcija u njegovom središtu, gde temperatura dostiže 15 miliona °C. Radi se o fuziji, kod koje spajanjem vodonikovih atoma nastaje helijum, uz oslobađanje velike količine energije. Svake sekunde na ovaj način u helijum prelazi oko 600 miliona tona vodonika, pri čemu se masa od nekih 4 miliona tona vodonika pretvori u energiju. Ova energija se u vidu svetlosti i toplote širi u Svemir pa tako jedan njen mali deo dolazi i do Zemlje. Nuklearna fuzija odvaja se na Suncu već oko 5 milijardi godina, kolika je njegova procenjena starost, a prema raspoloživim zalihama vodonika može se izračunati da će se nastaviti još otprilike 5 milijardi godina. Pod optimalnim uslovima, na površini Zemlje može se dobiti 1 kW/m2 insolacije a stvarna vrednost zavisi od lokacije, godišnjeg doba, doba dana, vremenskih uslova itd.
Evropa nije na izrazito pogodnom području za eksploataciju, ali je ono zadovoljavajuće. Uprkos tome u Europi je direktno iskorištavanje sunčeve energije u velikom porastu. Većinom je to rezultat politike pojedinih država koje subvencionišu instalaciju elemenata za pretvaranje sunčeve energije u iskoristivi oblik energije. Osnovni problemi iskorištavanja su mala gustina energetskog toka, velike oscilacije intenziteta zračenja i veliki investicioni troškovi. Osnovni principi direktnog iskorištavanja energije Sunca su:
• solarni kolektori (pretvaranje sunčeve energije u toplotnu)
• fotonaponske ćelije (direktno pretvaranje sunčeve energije u električnu energiju)
• fokusiranje sunčeve energije (za upotrebu u velikim energetskim postrojenjima)
Sunčevi kolektori apsorbiraju energiju Sunca i pomoću nje zagrejavaju potrošnu toplu vodu ili vodu potrebnu za zagrejavanje prostora. Solarni sistemi štede energiju i time doprinose očuvanju okoline. Takvi sistemi apsorbiraju energiju Sunca, zagejavaju vazduh ili tečnost, koji prenose toplotu i predaju je vodi ili pravo u prostor koji se zagrejava. Aktivni sistem za zagrejavanje prostora sastoji se od kolektora koji apsorbuju i prikupljaju sunčevu toplotu, a sadrže električne ventilatore ili pumpe koji služe za prenos toplote. Takvi sistemi imaju i sistem za skladištenje toplote da bi u stanu bilo dovoljno toplo i za vreme oblačnog vremena ili tokom noći. Ovi sistemi se dele na dve grupe, zavisno o tome da li za prenos toplote koriste tečnost ili vazduh. Jedan od najjeftinijih i najdelotvornijih načina upotrebe obnovljivih izvora energije u domaćinstvu je upotreba energije Sunca za pripremu potrošne tople vode. Da bi topla voda bila dostupna tokom čitave godine, uobičajeno je energiju Sunca koristiti u kombinaciji s nekim drugim izvorom energije, koji se koristi kad energija Sunca nije dovoljna da voda dostigne željenu temperaturu. U proseku, ovakvi sistemi smanjuju potrošnju lož-ulja ili drugih izvora energije za dve trećine. Time se umanjuju troškovi i neželjeni uticaji na okolinu.
Sistem za grejanje prostora pomoću energije Sunca može biti pasivan, aktivan, ili kombinacija pasivnog i aktivnog. Pasivni sistemi obično su jeftiniji i jednostavniji od aktivnih. Međutim, o pasivnoj upotrebi energije Sunca treba voditi računa već prilikom izgradnje kuće. Najpoznatiji primjer pasivne upotrebe energije Sunca predstavlja staklenik. Na sličan način, pasivni sistem za grejanje kuće koristi toplotu pomoću elemenata same kuće - velikih prozora okrenutih prema jugu, podovima i zidovima koji apsorbuju toplotu tokom dana i otpuštaju je po noći. Ako se solarni sistem uvodi u postojeću zgradu, aktivni sistem predstavlja gotovo jedinu mogućnost
Dobijanje toplotne energije pomoću energije Sunca danas predstavlja isprobanu tehnologiju, a oprema je dostupna na tržištu. Preduslovi za takvu upotrebu energije Sunca u Srbiji su odlični, a osnovni razlozi za relativno slabu primenu su nepoznavanje tehnologije, preovladavajuće mišljenje da je potrebna investicija nedostižno visoka i slaba dostupnost informativnih i obrazovnih materijala.
Primer: Za pokrivanje domaćinstva toplotnom energijom dovoljno je da se na krovu kuće postave solarni kolektori površine 10 m2 a za skladištenje toplotne energije za grejanje i pripremu potrošne tople vode služi solarni spremnik volumena 750 litara. Višak električne energije predaje se distribucijskoj mreži. Sistem proizvodi najviše električne energije sredinom dana pomažući rasterećenju mreže tokom najvećih opterećenja. Električnom energijom proizvedenom solarnim modulima prvenstveno se napajaju električni uređaji, a višak se predaje javnoj električnoj mreži. Za vreme dok solarni moduli ne proizvode dovoljno energije napajanje električnih uređaja nadopunjuje se energijom iz mreže.
Fotonaponske (solarne) ćelije proizvode električnu energiju pravo iz sunčeve svetlosti pa funkcionišu kao ekološki izuzetno prihvatljivi. Električkim spajanjem ćelija tokom proizvodnje nastaju fotonaponski moduli standardiziranih oblika od kojih se lako grade i prema potrebi nadograđuju mali, pouzdani i sasvim nezavisni energetski sistemi. Zahvaljujući dugom životnom veku, jednostavnoj građi i razmerno niskoj ceni fotonaponski sistemi pogodni su za postavljanje svuda gde je izgradnja konvencionalnog energetskog sistema složena i skupa. Održavanje je lako i ne traži posebna stručna znanja ni opremu. Stoga takvi sistemi svuda u svetu niču na svakom koraku, čak i tamo gde je sunčanih dana znatno manje nego kod nas. Švajcarci njima oblažu zidove, pa zimi strujom iz sunca otapaju led i sneg. Krovovi hala nemačkog Mercedesa obloženi su fotonaponskim pločama iz kojih se napaja rasveta proizvodnih pogona… I dok se na alpskim krovovima sve češće vide respektabilni sistemi s dvadeset ili više fotonaponskih ploča kod nas je to još uvek redak prizor iako imamo puno više sunčanih dana.
Fokusiranje sunčeve energije
Fokusiranje sunčeve energije upotrebljava se za pogon velikih generatora ili toplotnih pogona. Fokusiranje se postiže pomoću mnoštva ogledala u obliku tanira “Dish” ili složenih konfiguraciju tornja “Power tower”. “Power tower” konfiguracije koriste kompjuterski kontrolisano polje ogledala za fokusiranje sunčevog zračenja na centralni toranj, koji onda pokreće glavni generator. Do sada su napravljeni demonstracioni sistemi koji imaju izlaznu snagu i iznad 10 MW. Ti novi sistemi imaju i mogućnost rada preko noći i po lošem vremenu tako da zagrejavaju tečnost u vrlo efikasni spremnik (neka vrsta termo boce). “Dish” sistemi prate kretanje Sunca i na taj način fokusiraju sunčevo zračenje. Postoji još i “Trough” sistem fokusiranja sunčeva zračenja, koji može biti vrlo efikasan. Kada nema dovoljno energije od Sunca, sistemi koji fokusiraju sunčevo zračenje mogu se bez većih problema prebaciti na prirodni gas ili neki drugi izvor energije. Problem kod fokusiranja je veliki potrebni prostor za elektranu, ali to se rešava tako da se elektrana pravi npr. u pustinji. U pustinjama je ionako snaga sunčevog zračenja najizraženija. Veliki problem predstavlja cena ogledala i sistema za fokusiranje