Пројекти невладиних организација који ће бити финансирани из буџета градске општине Врачар у 2009. години
Postavio: admin | Kategorija: Akcije Lagumice, Biomasa, Evropske tendencije, Geotermalna energija, Novosti, akcije..., Opšta tema, Projekti, Sunce, Vetar, Voda | Komentara (0) | april 2009
Председник градске општине Врачар расписао је Конкурс за финансирање пројеката невладиних организација из буџета градске општине Врачар за 2009. годину.
По спроведеном Конкурсу, председник градске општине Врачар донео је Одлуку о избору пројеката невладиних организација који се финансирају из буџета градске општине Врачар у 2009. години између којих је и наша “ЛАГУМИЦА” - Удружење грађана „Урбана екологија“ ЧУВАЈМО ЕНЕРГИЈУ
Детаљније информације могу се наћи на сајту општине Врачар:
www.vracar.org.yu
Hidroelektrane - siguran izvor električne energije
Postavio: admin | Kategorija: Voda | Komentara (0) | april 2009
Hidroelektrane su energetska postrojenja u kojima se potencijalna energija vode pomoću turbine pretvara u mehaničku (kinetičku) energiju, koja se u električnom generatoru koristi za proizvodnju električne energije. Iskorištavanje energije vodnog potencijala ekonomski je konkurentno proizvodnji električne energije iz fosilnih i nuklearnog goriva, zato je hidroenergija najznačajniji obnovljivi izvor energije (predstavlja 97% energije proizvedene svim obnovljim izvorima).
U zadnjih trideset godina proizvodnja u hidroelektranama je utrostručena, a njen udeo povećan je za 50%. Ti podaci pokazuju da se proizvodnja u hidroelektranama brzo povećava iz više razloga: hidroenergija je čista, nema otpada; nema troškova goriva (voda je besplatna) pod uslovom da je ima u dovoljnoj količini; moderne hidroelektrane mogu do 90% energije vode pretvoriti u električnu energiju; puštanje hidroelektrane u pogon vrlo je brzo te se koriste za pokrivanje naglih povećanja potrošnje; veštačka jezera nastala izgradnjom hidroelektrana lokalno doprinose ekonomiji i omogućavaju navodnjavanje, turizam i rekreaciju.
Hidroenergija ipak značajno zaostaje za proizvodnjom u nuklearnim ali i termoelektranama. Razlog takvom stanju leži u činjenici da iskorištavanje hidroenergije ima, takođe bitna tehnička i prirodna ograničenja. Glavno ograničenje jeste zahtev za postojanjem obilnog izvora vode kroz celu godinu jer je skladištenje el. energije skupo i vrlo štetno za okolinu. Kako bi se izbegle oscilacije vodostaja na određenim lokacijama je potrebno izgraditi brane i akumulaciona jezera. Izgradnja akumulacionih jezera često zahteva potapanje velikih delova dolina a ponekad i celih naselja.
Osim što se na taj način povećava cena izgradnje, javlja se i problem podizanja razlike podzemnih voda oko akumulacije. Razlika vode naime utiče na biljni i životinjski svet. Dolazi i do promena odnosa sedimentacije i erozije unutar rečnog korita. To sve ukazuje na to, da niti hidroenergija nije potpuno bezopasna za okolinu. Veliku opasnost mogu predstavljati i potresi pa je u nekim zonama potrebna i dodatna protivpotresna zaštita.
Hidroenergija, za razliku od ostalih načina iskorištavanja obnovljivih izvora energije, nema problema s nedostatkom potrebne tehnologije već nedostatkom potrebnih lokacija. Mnoge od najboljih lokacija širom sveta su već iskorištene. Za razliku od kapitalnih projekata kojih je sve manje, još uvek je dovoljno projekata malih hidroelektrana, kod kojih su rizici lošeg uticaja na okolinu mnogo manji, a energetske potrebe i sigurnost investicije mnogo veći. Tako su u razvoju mnogi projekti u zemljama u razvoju, posebno u Brazilu.
Po definiciji protočne hidroelektrane su one koje nemaju uzvodnu akumulaciju ili se njihova akumulacija može isprazniti za manje od dva sata rada kod nazivne snage. To znači da se skoro direktno koristi kinetička energije vode za pokretanje turbina. Takve hidroelektrane je najjednostavnije izvesti, ali su vrlo zavisne od trenutnog protoku vode. Prednost takvog primera je vrlo mali uticaj na okolinu i nema dizanja razlike podzemnih voda.
Akumulacijske hidroelektrane su najčešći način dobijanja električne energije iz energije vode. Problemi nastaju u letnjim mesecima kad prirodni dotok postane premali za funkcionisanje elektrane. U tom slučaju se brana mora zatvoriti i potrebno je održavati bar razliku vode koja je biološki minimum. Veliki problem je i dizanje razlike podzemnih voda.
Za popunjavanje dnevne potrošnje grade se reverzibilne hidroelektrane. Kad je potrošnja energije mala voda se pumpa iz donjeg jezera u gornju akumulaciju. (primer kod nas je hidroelektrana Bajna Bašta i Zaovinsko jezero na Tari) To se obično radi noću, jer je tada potrošnja energije najmanja. Danju se elektrana prebacuje na proizvodnju električne energije i tada se prazni gornja akumulacija. To nije baš energetski najbolje rešenje, ali je bolje nego napraviti još nekoliko termoelektrana za pokrivanje dnevnih potrošnji.
Plima i oseka kao mogući izvor obnovljive energije
Postavio: admin | Kategorija: Opšta tema, Voda | Komentara (0) | april 2009
Plima i oseka nastaju kao posedica gravitacionih sila Sunca i Meseca. Za sad još nema većih komercijalnih dostignuća na eksploataciji te energije, ali potencijal nije mali. Ta energija se može dobijati na mestima gde su morske mene izrazito naglašene (plimna amplituda veća od 10 metara).
Princip je jednostavan i vrlo je sličan principu hidroelektrane. Na ulazu u neki zaliv postavi se brana i kad se nivo vode podigne, propušta se preko turbine u zaliv. Kad se zaliv napuni, brana se zatvara i čeka se da nivo vode padne. Tad se voda po istom principu pušta iz zaliva. U jednostavnijem slučaju voda se propušta kroz turbine samo u jednom smeru i u tom slučaju turbine su jednostavnije (jednosmrne, a ne dvosmerne).
Glavni problemi kod takvog iskorištavanja energije plime i oseke su:
• periodičnost izvora (treba čekati da se nivo vode dovoljno podigne odnosno padne)
• mali broj mesta pogodnih za iskorištavanje takvog oblika energije.
Najpoznatija elektrana koja koristi energiju plime i oseke nalazi se na ušću reke Rance u Francuskoj. Izgrađena je 60-tih godina i još uvek radi. Rusija poseduje malu elektranu kod Murmanska, Kanada u zalivu Fundy (najviša plimna amplituda; preko 20m) dok ih Kina ima nekoliko. Ni jedna od navedenih zemalja nije ostvarila značajniji napredak u iskorištavanju energije ovog tipa.
Talasima do električne energije
Postavio: admin | Kategorija: Voda | Komentara (0) | april 2009
Zbog delovanja vetra na površinu vode u nekim zonama okeana stvaraju se veliki morski talasi. Talasi se razlikuju po visini, dužini i brzini o čemu zavisi i njihova energija. Svaki talas nosi potencijalnu energiju uzrokovanu deformacijom površine i kinetičku energiju koja nastaje zbog pokretanja vode. Energija talasa naglo pada s dubinom talasa, pa na dubini od 50 m iznosi samo 2% od energije neposredno ispod površine.
Energija talasa je obnovljiv izvor, koji varira tokom vremena (npr. veći talasi se javljaju u zimskim mesecima). Jednostavniji oblik iskorištavanja energije talasa bio bi neposredno uz obalu zbog lakšeg tj. jeftinijeg dovođenja energije potrošačima. Međutim, energija talasa na pučini znatno je veća, ali je i njeno iskorištavanje puno skuplje. U Velikoj Britaniji i Japanu već se duže vreme istražuju mogućnosti iskorištavanja ovog oblika energije. Danas su u osnovi poznata tri oblika iskorištavanja energije talasa: preko plutača, pomičnog klipa i lopatica. Nijedan od navedenih načina ne može ekonomski konkurisati klasičnim izvorima energije.
Energija talasa prvo se pretvara u strujanje vazduha, a taj vetar pokreće turbinu. Amplituda talasa mora biti velika da bi pretvaranje bilo iskoristljivo.
Voda
Postavio: admin | Kategorija: Voda | Komentara (0) | oktobar 2008
VODA
Snaga vodenih tokova se koristi za proizvodnju električne energije. U Srbiji se oko 30% ukupne proizvedene električne energije obezbeđuje radom hidroelektrana, uglavnom velikih.
Velike i male hidroelektrane rade na istom principu. Ipak, postoji velika razlika u tome kako utiču na okolinu. Velika postrojenja potapaju značajne površine zemljišta uzvodno od brane hidroelektrane, formirajući akumulaciju, i time bitno utiču na eko sistem, a često iziskuju i iseljavanja čitavih gradova.
U Srbiji je dobro poznat slučaj Donjeg Milanovca, međutim, sličnu sudbinu imali su i drugi gradovi širom sveta.
Trenutno najveća hidroelektrana na svetu “Tri klisure” u Kini prouzrokovala je migraciju više od milion ljudi i potapanje 140 gradova.
Male hidroelektrane imaju znantno manji uticaj na okolinu, jer obično ne zahtevaju formiranje akumulacionih jezera. Samim tim se izbegava potapanje terena, a značajno je manji i uticaj na prirodni tok reke. Obično su malih snaga, do 100 KW.
Osim korišćenja mehaničke energije vodenih tokova, postoje i druge tehnologije koje omogućuju upotrebu površinskih ili podzemnih voda za hlađenje ili grejanje prostora. Ukoliko su temperature vode odgovarajuće, ovaj proces se vrši direktno – na primer klimatizacija poslovnih i stambenih prostora upotrebom podzemnih voda čije su temperature do 12˚C, ili indirektno uz pomoć toplotne pumpe.
Iako mnoge zgrade u svetu koriste podzemne vode za klimatizaciju, možda je najpoznatiji primer zgrade berlinskog Rajhstaga (Reichstag).
Istraživanja pokazuju da su podzemne vode Beograda pogodne za šire korišćenje u energetske svrhe.