Kompostiranje
Postavio: admin | Kategorija: Akcije Lagumice, Biomasa, Novosti, akcije, Projekti | Komentara (0) | maj 2009
КОМПОСТИРАЊЕ - КРУЖЕЊЕ МАТЕРИЈЕ У ПРИРОДИ
Postavio: admin | Kategorija: Akcije Lagumice, Biomasa, Novosti, akcije, Opšta tema, Projekti | Komentara (0) | maj 2009
Пројекти невладиних организација који ће бити финансирани из буџета градске општине Врачар у 2009. години
Postavio: admin | Kategorija: Akcije Lagumice, Biomasa, Evropske tendencije, Geotermalna energija, Novosti, akcije..., Opšta tema, Projekti, Sunce, Vetar, Voda | Komentara (0) | april 2009
Председник градске општине Врачар расписао је Конкурс за финансирање пројеката невладиних организација из буџета градске општине Врачар за 2009. годину.
По спроведеном Конкурсу, председник градске општине Врачар донео је Одлуку о избору пројеката невладиних организација који се финансирају из буџета градске општине Врачар у 2009. години између којих је и наша “ЛАГУМИЦА” - Удружење грађана „Урбана екологија“ ЧУВАЈМО ЕНЕРГИЈУ
Детаљније информације могу се наћи на сајту општине Врачар:
www.vracar.org.yu
Kukuruzom preko bio-gasa do električne energije
Postavio: admin | Kategorija: Biomasa, Evropske tendencije | Komentara (0) | april 2009
Bio-energija
Kada se radi o tehnologijama budućnosti koje ne deluju štetno na klimu o jednoj se vrsti energije posebno temperamentno diskuje: o bio-energiji.
Razlog je jednostavan: dok rastu, biljke apsorbiraju istu količinu ugljen-dioksida koji kasnije pri energetskom sagorevanju ispuštaju u vazduh. Bioenergija već danas «pokriva» oko 4% evropskih energetskih potreba. Dugoročno gledajući udeo bi mogao biti i puno veći: tako barem kažu stručnjaci Europskog kongresa posvećenog temi biomase. Projekt bi ubuduće mogao igrati važnu ulogu u energetskoj ponudi.
Od kukuruza do bio-gas
Selo Fintel nalazi se na severu Nemačke i u njemu živi Steffen Florin, poljoprivrednik koji ima ambiciozne planove. Do kraja 2008. Florin je sa svojih polja obrao 9.000 tona kukuruza. Berbu Florin nije iskoristio za prehranu životinja. Kukuruz je iskorišćen za proizvodnju električne energije i bio-energije. Seljak Florin proizvodi bio-gas. Postrojenje za tu proizvodnju je od betona, okruglo je, u prečniku iznosi 36 metara i visoko je pet metara. Uz postrojenje za proizvodnju bio-gasa nalazi se i ogromni silos, veliki kao pola fudbalskog terena. 25 tona kukuruza svaki dan završi u postrojenju za proizvodnju bio-energije: proces proizvodnje je klasična fermentacija u kojoj iz kukuruza nastaje gas. Najvažniju ulogu u tom procesu igraju bakterije: u pravoj supi od stajskog đubriva i samlevenog kukuruza pri temperaturi od 40 stepeni Celzijusa bakterije razgrađuju kukuruz u sagorivi gas, bio-gas. I to za samo osam nedelja. Gas se onda preko posebnih cevi odvodi u jednu prostoriju u kojoj on sagoreva i u procesu sagorevanja proizvodi 500 KW električne energije. To je dovoljno za potrebe 1.200 domaćinstava.
U Nemačkoj trenutno postoji 3.500 postrojenja za proizvodnju bio-gasa, i sve one zajedno proizvedu energije kao jedna jedina nuklearna elektrana. Vizije postoje da se kad-tad u takvim postrojenjima neće proizvoditi samo struja već i obični gas koji bi se distribuirao potrošačima. Markus Ott iz stručnog udruženja Bio-gas: «U novoj studiji koju smo napravili u saradnji sa Strankom Zelenih došli smo do zaključka da bismo gasom mogli zadovoljiti celokupnu energetsku potražnju svih zemalja Europske unije ukoliko dobijemo dozvolu za korištenje koridora istočnoeuropskog gasovoda. To je gigantski potencijal.»
Predviđa se da će do sredine ovog veka u svetu udeo biomase u potrošnji energije iznositi između 30% i 40%
Postavio: admin | Kategorija: Biomasa | Komentara (0) | april 2009
Biomasa je obnovljiv izvor energije, a čine je brojni proizvodi biljnog i životinjskog sveta. Može se pretvarati u energiju sagorevanjem, pa tako proizvesti vodena para za grejanje u industriji i domaćinstvima, ili dobijati električna energija u malim termoelektranama.
Biomasa funkcioniše vrlo jednostavno. Šumski otpad, granje drveća i drugi otpaci sakupljaju se zajedno u velike kamione. Kamioni prevoze otpad iz fabrike i farmi do elektrane za biomasu. Tu se biomasa ubacuje u velike levke i zatim u peć gde biomasa sagoreva. Toplotom koja se oslobađa zagreva se voda u kotlu, koja se pretvara u vodenu paru. Energija koja se nalazi u pari koristi se za okretanje rotora turbine i generatora, odnosno pretvara se u električnu energiju. Biomasa se takođe može dobiti s odlagališta otpada. Kada se otpad razgrađuje oslobađa se gas metan. U odlagalište se postave cevi pa se metan može sakupljati. Zatim se gas spaljuje u termoelektrani kako bi se proizvela električna energija. Ova vrsta biomase se naziva deponijski gas.
Slična stvar može se napraviti u stajama. Na mestima gde se uzgaja mnogo životinja proizvodi se djubrivo. Kad se djubrivo razgrađuje ono takođe ispušta gas metan slično kao i otpad. Taj gas se može spaljivati na samoj farmi pa tako proizvoditi energiju potrebnu za rad farme.
Upotreba biomase ne doprinosi globalnom zagrevanju. Biljke koriste I skladište ugljen-dioksid tokom svog rasta. On se ispusti u atmosferu kada se biljke spale. Druge biljke koje rastu iskorištavaju taj otpušteni ugljen-dioksid u svom rastu. Dakle, uptrebom biomase, zatvara se krug očuvanja ugljen-dioksida. Ugljen-dioksid je gas koji, kad ga ima previše, može doprineti “stvaranja staklene bašte” i globalnom zagrevanju. Stoga je uptreba biomase u energetici prihvatljiva za okolinu jer se biomasa smanjuje, reciklira i ponovno upotrebljava. Biomasa je i obnovljivi izvor energije jer biljke koje stvaraju biomasu mogu rasti uvek iznova.
Danas se još uvek otkrivaju novi načini upotrebe biomase. Jedan način je proizvodnja etanola, tečnog alkoholnog goriva. Etanol se može koristiti u specijalnim vrstama automobila koji koriste alkohol umesto benzina i dizela. Alkohol se može i kombinovati s benzinima. To takođe smanjuje zavisnost od nafte - neobnovljivog izvora energije.
Glavna prednost biomase u odnosu na fosilna goriva je manja emisija štetnih gasova i otpadnih voda. Dodatne prednosti su zbrinjavanje i iskorištavanje otpada i ostataka iz poljoprivrede, šumarstva i drvne industrije, smanjenje uvoza energenta, ulaganje u poljoprivredu i nerazvijena područja i povećanje sigurnosti opskrbljivanja energijom. Predviđa se da će do sredine ovog veka u svetu udeo biomase u potrošnji energije iznositi između 30% i 40%. Švedska je npr. 1998. g. dobijala iz korištenja biomase 18% energije, a Finska 10%. Prema dokumentima EU predviđa se da će proizvodnja energije iz biomase u odnosu na ostale obnovljive izvore energije 2010 g. iznositi 73%.
«КОМПОСТИРАЊЕ – КРУЖЕЊЕ МАТЕРИЈЕ У ПРИРОДИ»
Postavio: admin | Kategorija: Akcije Lagumice, Biomasa, Novosti, akcije, Projekti | Komentara (0) | april 2009
Градска управа Града Београда – Секретаријат за образовање и Еколошки покрет Земун, 24. марта 2009. године потписали су уговор о реализацији пројекта «КОМПОСТИРАЊЕ – КРУЖЕЊЕ МАТЕРИЈЕ У ПРИРОДИ». Циљ пројекта је заштита животне околине и јачање еколошке свести ученика београдских основних школа. Сврха пројекта је да ученици – учесници у пројекту стекну додатна знања и вештине уз интерактиван рад на предавањима и кроз практичан рад на компостирању отпада који се генерише у школи. Планирано је да до 30. 09. 2009 године, ученици 10 основних школа науче како отпад може да се користи, шта је рециклажа, који је отпад разградив, а који није. Сакупљени биоразградив отпад из школа ће се убацити у ново изграђене школске компостере, које ће ученици одржавати и на којима ће учити о кружењу материје у природи, током трајања разградње биотпада у хранљиву материју – компост.
Пројекат ће се одвијати кроз неколико промотивних активности о којима ћете благовремено бити обавештени.
Шта је то «Компостирање», шта је кружење материје у природи, о каквим се промотивним активностима ради и какве су биле реакције ученика, можете сазнати преко ових страна или на www.lagumica.org.rs, а можете нас контактирати и на e-mail: ekopokret.zemun@gmail.com и оставити нам Ваше контакте.
O biomasi
Postavio: admin | Kategorija: Biomasa | Komentara (0) | oktobar 2008
BIOMASA
Biomasa, u vidu drveta, je tradicionalni energetski resurs koji je dominirao sve do početka masovnog korišćenja uglja.
Osim drveta koje se danas u razvijenim zemljama manje koristi kao energetski resurs, u biomasu spadaju i nusprodukti u ratarskoj i stočarskoj proizvodnji, prehrambenoj i drvnoj industriji, kao i organska materija iz gradskog otpada i kanalizacije. Pored ovoga, postoje i specifični usevi čija se biljna masa koristi u proizvodnji tečnih goriva. To se pre svega odnosi na uljanu repicu pri proizvodnji bio-dizela, kao i šećernu trsku u proizvodnji alkoholnih goriva (naročito u Latinskoj i Centralnoj Americi).
Od biomase se dobijaju čvrsta goriva, biogas, biodizel i bioetanol koji zamenjuju klasične energente kao npr. dizel ili benzin.
U kontekstu urbane sredine, posebno je interesantno korišćenje organskog otpada iz restorana, gradskih pijaca ili gradskog zelenila koji se u prisustvu anaerobnih bakterija prerađuju i kao rezultat daju biogas.
Gradske deponije smeća se, takođe, mogu tretirati kao “urbana ležišta gasa”. Naime, u donjim slojevima deponija odvija se razgradnja organske materije iz gradskog smeća u anaerobnim uslovima. Ovaj gas moguće je sakupljati i dalje koristiti, slično kao i prirodni zemni gas.
U mnogim gradovima Švedske, Francuske, Španije, Nemačke, itd. biogas se koristi kao pogonsko gorivo u gradskim autobusima.