Пројекти невладиних организација који ће бити финансирани из буџета градске општине Врачар у 2009. години
Postavio: admin | Kategorija: Akcije Lagumice, Biomasa, Evropske tendencije, Geotermalna energija, Novosti, akcije..., Opšta tema, Projekti, Sunce, Vetar, Voda | Komentara (0) | april 2009
Председник градске општине Врачар расписао је Конкурс за финансирање пројеката невладиних организација из буџета градске општине Врачар за 2009. годину.
По спроведеном Конкурсу, председник градске општине Врачар донео је Одлуку о избору пројеката невладиних организација који се финансирају из буџета градске општине Врачар у 2009. години између којих је и наша “ЛАГУМИЦА” - Удружење грађана „Урбана екологија“ ЧУВАЈМО ЕНЕРГИЈУ
Детаљније информације могу се наћи на сајту општине Врачар:
www.vracar.org.yu
Hidroelektrane - siguran izvor električne energije
Postavio: admin | Kategorija: Voda | Komentara (0) | april 2009
Hidroelektrane su energetska postrojenja u kojima se potencijalna energija vode pomoću turbine pretvara u mehaničku (kinetičku) energiju, koja se u električnom generatoru koristi za proizvodnju električne energije. Iskorištavanje energije vodnog potencijala ekonomski je konkurentno proizvodnji električne energije iz fosilnih i nuklearnog goriva, zato je hidroenergija najznačajniji obnovljivi izvor energije (predstavlja 97% energije proizvedene svim obnovljim izvorima).
U zadnjih trideset godina proizvodnja u hidroelektranama je utrostručena, a njen udeo povećan je za 50%. Ti podaci pokazuju da se proizvodnja u hidroelektranama brzo povećava iz više razloga: hidroenergija je čista, nema otpada; nema troškova goriva (voda je besplatna) pod uslovom da je ima u dovoljnoj količini; moderne hidroelektrane mogu do 90% energije vode pretvoriti u električnu energiju; puštanje hidroelektrane u pogon vrlo je brzo te se koriste za pokrivanje naglih povećanja potrošnje; veštačka jezera nastala izgradnjom hidroelektrana lokalno doprinose ekonomiji i omogućavaju navodnjavanje, turizam i rekreaciju.
Hidroenergija ipak značajno zaostaje za proizvodnjom u nuklearnim ali i termoelektranama. Razlog takvom stanju leži u činjenici da iskorištavanje hidroenergije ima, takođe bitna tehnička i prirodna ograničenja. Glavno ograničenje jeste zahtev za postojanjem obilnog izvora vode kroz celu godinu jer je skladištenje el. energije skupo i vrlo štetno za okolinu. Kako bi se izbegle oscilacije vodostaja na određenim lokacijama je potrebno izgraditi brane i akumulaciona jezera. Izgradnja akumulacionih jezera često zahteva potapanje velikih delova dolina a ponekad i celih naselja.
Osim što se na taj način povećava cena izgradnje, javlja se i problem podizanja razlike podzemnih voda oko akumulacije. Razlika vode naime utiče na biljni i životinjski svet. Dolazi i do promena odnosa sedimentacije i erozije unutar rečnog korita. To sve ukazuje na to, da niti hidroenergija nije potpuno bezopasna za okolinu. Veliku opasnost mogu predstavljati i potresi pa je u nekim zonama potrebna i dodatna protivpotresna zaštita.
Hidroenergija, za razliku od ostalih načina iskorištavanja obnovljivih izvora energije, nema problema s nedostatkom potrebne tehnologije već nedostatkom potrebnih lokacija. Mnoge od najboljih lokacija širom sveta su već iskorištene. Za razliku od kapitalnih projekata kojih je sve manje, još uvek je dovoljno projekata malih hidroelektrana, kod kojih su rizici lošeg uticaja na okolinu mnogo manji, a energetske potrebe i sigurnost investicije mnogo veći. Tako su u razvoju mnogi projekti u zemljama u razvoju, posebno u Brazilu.
Po definiciji protočne hidroelektrane su one koje nemaju uzvodnu akumulaciju ili se njihova akumulacija može isprazniti za manje od dva sata rada kod nazivne snage. To znači da se skoro direktno koristi kinetička energije vode za pokretanje turbina. Takve hidroelektrane je najjednostavnije izvesti, ali su vrlo zavisne od trenutnog protoku vode. Prednost takvog primera je vrlo mali uticaj na okolinu i nema dizanja razlike podzemnih voda.
Akumulacijske hidroelektrane su najčešći način dobijanja električne energije iz energije vode. Problemi nastaju u letnjim mesecima kad prirodni dotok postane premali za funkcionisanje elektrane. U tom slučaju se brana mora zatvoriti i potrebno je održavati bar razliku vode koja je biološki minimum. Veliki problem je i dizanje razlike podzemnih voda.
Za popunjavanje dnevne potrošnje grade se reverzibilne hidroelektrane. Kad je potrošnja energije mala voda se pumpa iz donjeg jezera u gornju akumulaciju. (primer kod nas je hidroelektrana Bajna Bašta i Zaovinsko jezero na Tari) To se obično radi noću, jer je tada potrošnja energije najmanja. Danju se elektrana prebacuje na proizvodnju električne energije i tada se prazni gornja akumulacija. To nije baš energetski najbolje rešenje, ali je bolje nego napraviti još nekoliko termoelektrana za pokrivanje dnevnih potrošnji.
Iskorištavanje energije vetra
Postavio: admin | Kategorija: Evropske tendencije, Vetar | Komentara (0) | april 2009
Energija vetra je oblik solarne energije, stvorena cirkulacijom u Zemljinoj atmosferi, kojoj je uzrok toplota Sunca. Ljudi su koristili energiju vetra hiljadama godina putem jedrenjaka ili vetrenjača. Energija vetra može biti korištena direktno ili može biti pretvorena u visokovrednu, prilagodljivu i upotrebljivu energiju - električnu.
Iskorištavanje energije vetra je najbrže rastući segment proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Zbog početne ekonomske neisplativosti i nestalnosti vetra, instalacija vetroelektrana je privilegija koju mogu priuštiti samo bogate zemlje.
Trenutno je cena izgradnje vetroelektrane veća od cene izgradnje termoelektrane, ali razvojem tehnologije ta razlika sve je manja. Udeo energije vetra u ukupnoj potrošnji energije je vrlo mali. Nemačka je trenutni lider u proizvodnji električne energije iz vetra s 18.428 MW, a to je više od jedne trećine ukupno instalirane snage vetroelektrana u svetu. Toliko instaliranih vetroelektrana u Nemačkoj rezultat je politike nemačke vlade koja potsticajnim merama pomaže instalaciju novih kapaciteta. Od sveukupne proizvodnje električne energije Danska dobija 14% od vetra i dalje ubrzanim tempom gradi nove kapacitete. Namera Danske je da takvim pristupom do 2030. godine 50% energetskih potreba domaćinstava zadovolji iskorištavanjem energije vetra. U SAD-u je trenutno instalirano 9.149 MW. Tako mala instalirana snaga rezultat je tradicionalnog američkog oslanjanja na fosilna goriva.
Zemlje EU usvojile su smernicu (2001/77/EU) o porastu udela obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji u EU s 6% u 2001. godini na 12% u 2010. godini. Dodatno, Parlament EU je 2005. godine izglasao preporuku o daljem porastu udela obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji na 20% u 2020. godini.
Prema izveštaju organizacije Global Wind Energy Council ne postoje nikakva ograničenja da s 2020. godinom proizvodnja električne energije iz vetra ne dostigne 12% ukupno proizvedene električne energije.
Sunce zrači na Zemlju svakog sata energiju od 10 do 14 kWh, od čega se 1% do 2% pretvara u vetar
Postavio: admin | Kategorija: Vetar | Komentara (0) | april 2009
Vetar je horizontalna komponenta strujanja vazduha prouzrokovana toplotnom razlikom, odnosno razlikom pritiska susednih područja. U osnovi, vetar pokreće Sunčevo zračenje. Procenjuje se da Sunce zrači na Zemlju svakog sata energiju od 10 do 14 kWh, od čega se 1% do 2% pretvara u vetar. Budući da se proces pokretanja vetra nikada ne zaustavlja, vetar je obnovljiv izvor energije. Globalna cirkulacija vazduha na zemaljskoj kugli uspostavlja se jer Sunce zagrejava ekvator više od ostalih delova. Topao vazduh nad ekvatorom diže se do visine od približno 10 km i kružno raspršuje pod uticajem Coriolisove sile (zbog rotacije Zemlje), a hladan vazduh popunjava nastale praznine, stvarajući na taj način stalne vetrove (pasate, monsune). Stalni vetrovi svojim duvanjem potstiču kruženje vode u okeanima i formiraju morske struje.
Osim globalne cirkulacije vazduha, važne su i opšte cirkulacije atmosfere kojima se izmenjuju velike vazdušne mase između polarnih, umerenih i suptropskih širina. Strujanje vazduha nad nekim područjem može biti uzrokovano:
• primarnom cirkulacijom, zbog globalne raspodele pritiska vazduha (karakteristično za četiri godišnja doba)
• pokretnim cirkulacijskim sistemima i anticiklonima koji uzrokuju lokalne vetrove različitih karakteristika, zavisno od konfiguracije terena, svojstava podloge i svojstava vazdušnih masa uključenih u strujanje
• cirkulacijama srednjih i lokalnih razmera koje nisu vidljive na sinoptičkim kartama, jer su uzrokovane razlikom pritiska nastalog zbog lokalnih karakteristika terena
Jačina i smer vetra procenjuju se vizuelno: jačina prema učinku vetra na predmete u prirodi (treperenje lišća, njihanje grana, pokretanje talasa na mirnoj vodi). Izražava se stepenima Beaufortove skale. Smer se određuje pomoću vetrulje (označava se stranom sveta odakle duva). Brzina vetra meri se anemometrom, a izražava se desetominutnim prosekom.
Brzina vetra je veličina koja redovno oscilira oko neke vrednosti u jedinici vremena, jer vetar ne duva stalnom jačinom nego na mahove. Razlike oscilacija određuje više parametara: sinoptička situacija, konfiguracija terena i prepreke. Brzina vetra najčešće se smanjuje tokom noći, jer su tada manje izražene temperaturne razlike. Noću su i ređe promene smera duvanja vetra. Turbulenciju (vrtloženje) vetra najčešće uzrokuju prepreke, koje smanjuju brzinu vetra u smeru duvanja vetra. Na promenu brzine vetra lokalno može znatno uticati konfiguracija terena. Poznate su pojave «tunelskog efekta». Pojava kada se brzina vetra povećava prolaskom kroz usek u planinskom masivu, jer je znatno sužena površina prolaza. Pojava «efekta vrha brda» nastaje kada se vetar komprimuje naletom na provetrinsku stranu brda, što rezultira uzlaznim skretanjem uz povećanje brzine.
Svake sekunde na Suncu se 4 miliona tona vodonika pretvori u energiju! Zašto ne koristiti to obilje slobodne energije koja nas obasipa?
Postavio: admin | Kategorija: Sunce | Komentara (0) | april 2009
Sunce je nama najbliža zvezda prema tome, neposredno ili posredno, izvor gotovo sve raspoložive energije na Zemlji. Sunčeva energija potiče od nuklearnih reakcija u njegovom središtu, gde temperatura dostiže 15 miliona °C. Radi se o fuziji, kod koje spajanjem vodonikovih atoma nastaje helijum, uz oslobađanje velike količine energije. Svake sekunde na ovaj način u helijum prelazi oko 600 miliona tona vodonika, pri čemu se masa od nekih 4 miliona tona vodonika pretvori u energiju. Ova energija se u vidu svetlosti i toplote širi u Svemir pa tako jedan njen mali deo dolazi i do Zemlje. Nuklearna fuzija odvaja se na Suncu već oko 5 milijardi godina, kolika je njegova procenjena starost, a prema raspoloživim zalihama vodonika može se izračunati da će se nastaviti još otprilike 5 milijardi godina. Pod optimalnim uslovima, na površini Zemlje može se dobiti 1 kW/m2 insolacije a stvarna vrednost zavisi od lokacije, godišnjeg doba, doba dana, vremenskih uslova itd.
Evropa nije na izrazito pogodnom području za eksploataciju, ali je ono zadovoljavajuće. Uprkos tome u Europi je direktno iskorištavanje sunčeve energije u velikom porastu. Većinom je to rezultat politike pojedinih država koje subvencionišu instalaciju elemenata za pretvaranje sunčeve energije u iskoristivi oblik energije. Osnovni problemi iskorištavanja su mala gustina energetskog toka, velike oscilacije intenziteta zračenja i veliki investicioni troškovi. Osnovni principi direktnog iskorištavanja energije Sunca su:
• solarni kolektori (pretvaranje sunčeve energije u toplotnu)
• fotonaponske ćelije (direktno pretvaranje sunčeve energije u električnu energiju)
• fokusiranje sunčeve energije (za upotrebu u velikim energetskim postrojenjima)
Sunčevi kolektori apsorbiraju energiju Sunca i pomoću nje zagrejavaju potrošnu toplu vodu ili vodu potrebnu za zagrejavanje prostora. Solarni sistemi štede energiju i time doprinose očuvanju okoline. Takvi sistemi apsorbiraju energiju Sunca, zagejavaju vazduh ili tečnost, koji prenose toplotu i predaju je vodi ili pravo u prostor koji se zagrejava. Aktivni sistem za zagrejavanje prostora sastoji se od kolektora koji apsorbuju i prikupljaju sunčevu toplotu, a sadrže električne ventilatore ili pumpe koji služe za prenos toplote. Takvi sistemi imaju i sistem za skladištenje toplote da bi u stanu bilo dovoljno toplo i za vreme oblačnog vremena ili tokom noći. Ovi sistemi se dele na dve grupe, zavisno o tome da li za prenos toplote koriste tečnost ili vazduh. Jedan od najjeftinijih i najdelotvornijih načina upotrebe obnovljivih izvora energije u domaćinstvu je upotreba energije Sunca za pripremu potrošne tople vode. Da bi topla voda bila dostupna tokom čitave godine, uobičajeno je energiju Sunca koristiti u kombinaciji s nekim drugim izvorom energije, koji se koristi kad energija Sunca nije dovoljna da voda dostigne željenu temperaturu. U proseku, ovakvi sistemi smanjuju potrošnju lož-ulja ili drugih izvora energije za dve trećine. Time se umanjuju troškovi i neželjeni uticaji na okolinu.
Sistem za grejanje prostora pomoću energije Sunca može biti pasivan, aktivan, ili kombinacija pasivnog i aktivnog. Pasivni sistemi obično su jeftiniji i jednostavniji od aktivnih. Međutim, o pasivnoj upotrebi energije Sunca treba voditi računa već prilikom izgradnje kuće. Najpoznatiji primjer pasivne upotrebe energije Sunca predstavlja staklenik. Na sličan način, pasivni sistem za grejanje kuće koristi toplotu pomoću elemenata same kuće - velikih prozora okrenutih prema jugu, podovima i zidovima koji apsorbuju toplotu tokom dana i otpuštaju je po noći. Ako se solarni sistem uvodi u postojeću zgradu, aktivni sistem predstavlja gotovo jedinu mogućnost
Dobijanje toplotne energije pomoću energije Sunca danas predstavlja isprobanu tehnologiju, a oprema je dostupna na tržištu. Preduslovi za takvu upotrebu energije Sunca u Srbiji su odlični, a osnovni razlozi za relativno slabu primenu su nepoznavanje tehnologije, preovladavajuće mišljenje da je potrebna investicija nedostižno visoka i slaba dostupnost informativnih i obrazovnih materijala.
Primer: Za pokrivanje domaćinstva toplotnom energijom dovoljno je da se na krovu kuće postave solarni kolektori površine 10 m2 a za skladištenje toplotne energije za grejanje i pripremu potrošne tople vode služi solarni spremnik volumena 750 litara. Višak električne energije predaje se distribucijskoj mreži. Sistem proizvodi najviše električne energije sredinom dana pomažući rasterećenju mreže tokom najvećih opterećenja. Električnom energijom proizvedenom solarnim modulima prvenstveno se napajaju električni uređaji, a višak se predaje javnoj električnoj mreži. Za vreme dok solarni moduli ne proizvode dovoljno energije napajanje električnih uređaja nadopunjuje se energijom iz mreže.
Fotonaponske (solarne) ćelije proizvode električnu energiju pravo iz sunčeve svetlosti pa funkcionišu kao ekološki izuzetno prihvatljivi. Električkim spajanjem ćelija tokom proizvodnje nastaju fotonaponski moduli standardiziranih oblika od kojih se lako grade i prema potrebi nadograđuju mali, pouzdani i sasvim nezavisni energetski sistemi. Zahvaljujući dugom životnom veku, jednostavnoj građi i razmerno niskoj ceni fotonaponski sistemi pogodni su za postavljanje svuda gde je izgradnja konvencionalnog energetskog sistema složena i skupa. Održavanje je lako i ne traži posebna stručna znanja ni opremu. Stoga takvi sistemi svuda u svetu niču na svakom koraku, čak i tamo gde je sunčanih dana znatno manje nego kod nas. Švajcarci njima oblažu zidove, pa zimi strujom iz sunca otapaju led i sneg. Krovovi hala nemačkog Mercedesa obloženi su fotonaponskim pločama iz kojih se napaja rasveta proizvodnih pogona… I dok se na alpskim krovovima sve češće vide respektabilni sistemi s dvadeset ili više fotonaponskih ploča kod nas je to još uvek redak prizor iako imamo puno više sunčanih dana.
Fokusiranje sunčeve energije
Fokusiranje sunčeve energije upotrebljava se za pogon velikih generatora ili toplotnih pogona. Fokusiranje se postiže pomoću mnoštva ogledala u obliku tanira “Dish” ili složenih konfiguraciju tornja “Power tower”. “Power tower” konfiguracije koriste kompjuterski kontrolisano polje ogledala za fokusiranje sunčevog zračenja na centralni toranj, koji onda pokreće glavni generator. Do sada su napravljeni demonstracioni sistemi koji imaju izlaznu snagu i iznad 10 MW. Ti novi sistemi imaju i mogućnost rada preko noći i po lošem vremenu tako da zagrejavaju tečnost u vrlo efikasni spremnik (neka vrsta termo boce). “Dish” sistemi prate kretanje Sunca i na taj način fokusiraju sunčevo zračenje. Postoji još i “Trough” sistem fokusiranja sunčeva zračenja, koji može biti vrlo efikasan. Kada nema dovoljno energije od Sunca, sistemi koji fokusiraju sunčevo zračenje mogu se bez većih problema prebaciti na prirodni gas ili neki drugi izvor energije. Problem kod fokusiranja je veliki potrebni prostor za elektranu, ali to se rešava tako da se elektrana pravi npr. u pustinji. U pustinjama je ionako snaga sunčevog zračenja najizraženija. Veliki problem predstavlja cena ogledala i sistema za fokusiranje
Ušteda energije i zaštita okoline.
Postavio: admin | Kategorija: Evropske tendencije, Opšta tema | Komentara (0) | april 2009
Svakim klikom miša zagadi se atmosfera sa novih 7,5 grama ugljen-dioksida
Ako zamenimo samo jednu običnu sijalicu odgovarajućom štedljivom, I kada bi ta štedljiva sijalica “gorela“ četiri sata dnevno, godišnja energetska ušteda bi bila 117 kWh
Često, u trci za poslom, novcem, obavezama prema deci i sl., mnoge poslove obavljamo rutinski i ne razmišljajući puno o njima, a za mnoge stvari koje radimo koristimo električnu energiju, bez koje danas ne bismo mogli ni zamisliti život. To bi bilo sasvim u redu, da problem energije nije jedan od velikih problema današnjeg sveta. Sve češće se spominju negativni efekti vezani za klimatske promene (kisele kiše, globalno zagrevanje, stvaranje i širenje ozonskih rupa).
Kako, uglavnom, započinje jedan naš dan?
Ustanemo ujutro i prvo što radimo je: tražimo prekidač za svetlo i radio ili TV. Zatim, uključimo šporet da skuvamo kafu, a onda dolazi na red i svetlo u kupatilu, jer se moramo pripremiti za predstojeći radni dan. Da bismo iskoristili jeftiniju struju, zagrejaćemo vodu u bojleru, a na red će, verovatno, doći i električni brijač ili fen. Sve zajedno, za ovih petnaestak minuta već smo uključili bar četiri potrošača električne energije. Sledeći korak je da, možda, uključimo veš mašinu ili mašinu za pranje suđa, možda nešto na brzinu ispeglamo, a svakako nećemo preskočiti da dopunimo bateriju mobilnog telefona. To je još najmanje tri aparata. A deca… čim nam vide leđa, odmah “pale“ televizor ili, još češće, računar, što znači da se u našem domu, već od ranih jutarnjih sati, počinju brže okretati brojevi na strujomjeru.
Tek kad obratimo pažnju koliko i na šta sve trošimo energiju, možemo i da razmislimo o tome kako da je smanjimo.
Pa šta mi to možemo uraditi a da, ipak, ne poremetimo naš komfor na koji smo navikli?
Jedno od rešenja su štedljive sijalice. Samo jedna energetski štedljiva sijalica, koju možete naći u svakom bolje snabdevenom supermarketu, u toku svoje eksploatacije može ostvariti značajno smanjenje vašeg računa za električnu energiju. Štedljive sijalice rade na principu prolaska struje kroz gas i njihova efikasnost je pet puta veća od običnih. Ta efikasnost se izračunava merenjem električne energije koju potroše da bi dale istu količinu svetlosti kao obične.
Osim promenom sijalica, energija se može uštedeti i na mnoge druge načine. Na primjer, upaljena lampica koja pokazuje da su TV, računar ili muzička linija u režimu “stand by“, može potrošiti od 10 do 60 % struje koju troše kada su uključeni.
Punjač za mobilni, iako koristi minimalne količine energije, takođe postaje “potrošač u prazno“, ako ga niste isključili iz struje.
Preporuka je zato, da sve te uređaje isključimo, kada ih ne koristimo. Takođe, zamenimo obične sijalice štednim i isključimo svetlo u prostoriji u kojoj nema nikoga. Ovih par rešenja neće poremetiti vaš komotitet, a vi ćete učiniti prvi konkretan korak ka smanjenju potrošnje električne energije.
Može se reći da je energetska efikasnost prvenstveno stvar svesti ljudi i njihove volje za promenom ustaljenih navika prema energetski efikasnim rešenjima. Takve su mere besplatne, a mogu doneti značajne uštede u finansijskom smislu, ali i doprineti kvalitetu sredine u kojoj živimo i radimo.
I za kraj:
- Ako zamenimo samo jednu običnu sijalicu od 100 W odgovarajućom štedljivom od 20 W, I kada bi ta štedljiva sijalica “gorela“ četiri sata dnevno, godišnja energetska ušteda bi bila 117 kWh. A, zamislite da zamenimo sve sijalice u našim prostorijama!
- Australija će, kao i Irska, od 2010. godine zakonom zabraniti upotrebu “običnih“ sijalica.
- U izveštaju Evropske Unije preporučuje se zabrana običnih sijalica sa žarnom niti, kako bi se na taj način uštedela energija i smanjila količina stakleničkih gasova. Procena je da bi ovom zamenom EU mogla godišnje uštedeti do 12 milijardi dolara.
- Kada budete otišli na neki internet pretraživač, znajte da ste sa svakim klikom miša zagadili atmosferu sa novih 7,5 grama ugljen-dioksida. I to je naravno samo “kap u moru” zagađenja planete.
Kukuruzom preko bio-gasa do električne energije
Postavio: admin | Kategorija: Biomasa, Evropske tendencije | Komentara (0) | april 2009
Bio-energija
Kada se radi o tehnologijama budućnosti koje ne deluju štetno na klimu o jednoj se vrsti energije posebno temperamentno diskuje: o bio-energiji.
Razlog je jednostavan: dok rastu, biljke apsorbiraju istu količinu ugljen-dioksida koji kasnije pri energetskom sagorevanju ispuštaju u vazduh. Bioenergija već danas «pokriva» oko 4% evropskih energetskih potreba. Dugoročno gledajući udeo bi mogao biti i puno veći: tako barem kažu stručnjaci Europskog kongresa posvećenog temi biomase. Projekt bi ubuduće mogao igrati važnu ulogu u energetskoj ponudi.
Od kukuruza do bio-gas
Selo Fintel nalazi se na severu Nemačke i u njemu živi Steffen Florin, poljoprivrednik koji ima ambiciozne planove. Do kraja 2008. Florin je sa svojih polja obrao 9.000 tona kukuruza. Berbu Florin nije iskoristio za prehranu životinja. Kukuruz je iskorišćen za proizvodnju električne energije i bio-energije. Seljak Florin proizvodi bio-gas. Postrojenje za tu proizvodnju je od betona, okruglo je, u prečniku iznosi 36 metara i visoko je pet metara. Uz postrojenje za proizvodnju bio-gasa nalazi se i ogromni silos, veliki kao pola fudbalskog terena. 25 tona kukuruza svaki dan završi u postrojenju za proizvodnju bio-energije: proces proizvodnje je klasična fermentacija u kojoj iz kukuruza nastaje gas. Najvažniju ulogu u tom procesu igraju bakterije: u pravoj supi od stajskog đubriva i samlevenog kukuruza pri temperaturi od 40 stepeni Celzijusa bakterije razgrađuju kukuruz u sagorivi gas, bio-gas. I to za samo osam nedelja. Gas se onda preko posebnih cevi odvodi u jednu prostoriju u kojoj on sagoreva i u procesu sagorevanja proizvodi 500 KW električne energije. To je dovoljno za potrebe 1.200 domaćinstava.
U Nemačkoj trenutno postoji 3.500 postrojenja za proizvodnju bio-gasa, i sve one zajedno proizvedu energije kao jedna jedina nuklearna elektrana. Vizije postoje da se kad-tad u takvim postrojenjima neće proizvoditi samo struja već i obični gas koji bi se distribuirao potrošačima. Markus Ott iz stručnog udruženja Bio-gas: «U novoj studiji koju smo napravili u saradnji sa Strankom Zelenih došli smo do zaključka da bismo gasom mogli zadovoljiti celokupnu energetsku potražnju svih zemalja Europske unije ukoliko dobijemo dozvolu za korištenje koridora istočnoeuropskog gasovoda. To je gigantski potencijal.»
Električna energija iz dubina zemlje!
Postavio: admin | Kategorija: Evropske tendencije, Geotermalna energija | Komentara (0) | april 2009
Geotermalna energija postoji otkada je stvorena Zemlja. Nastaje laganim prirodnim raspadanjem radioaktivnih elemenata koji se nalaze u zemljinoj unutrašnjosti.
Duboko ispod površine, voda ponekad dospe do vrelih stena i pretvora se u ključalu vodu ili paru. Ključala voda može dostići temperaturu od preko 150 stepeni Celzijusevih, a da se ne pretvori u paru jer je pod visokim pritiskom. Kad ta ključala voda dođe do površine, kroz pukotinu u zemljinoj kori, zovemo je vreli izvor. Ako izlazi pod pritiskom, u obliku eksplozije, zove se gejzir.
Vreli izvori se širom sveta koriste kao banje, u zdravstvene i rekreacijske svrhe. Vrućom vodom iz dubine Zemlje mogu se grejati staklenici i zgrade. Na Islandu, koji je poznat po gejzirima i aktivnim vulkanima, mnoge zgrade i bazeni greju se geotermalnom vrućom vodom. Vruća voda i para iz dubine Zemlje mogu se koristiti za proizvodnju električne energije. Buše se rupe u zemlji i cevi spuštaju u vrelu vodu. Vrela voda ili para (pod nižim pritiskom vrela voda se pretvara u paru) uzdiže se tim cevima na površinu.
Geotermalna elektrana je kao svaka druga elektrana, osim što se para ne proizvodi sagorevanjem goriva već se crpi iz zemlje. Dalji postupak s parom je isti kao kod konvencionalne elektrane: para se dovodi do turbine koja pokreće rotor električnog generatora. Nakon turbine para odlazi u kondenzator, kondenzuje se, da bi se tako dobijena voda vratila natrag u geotermalni izvor.
Ovaj izvor energije ima brojne prednosti. On je jeftin, stabilan i trajan. Budući da nema dodatnih potreba za gorivom nema niti štetnih emisija, osim vodene pare. Glavni je nedostatak u malom broju lokacija gde se vrela voda pod zemljom nalazi blizu površine. To su tzv. geotermalne zone. One se vežu za vulkanske zone na Zemlji tj. po pravilu za granice litosfernih ploča. Nedostatak je i to što su te zone ujedno i glavne potresne zone što onda poskupljuje izgradnju takvih elektrana. Budući da su te zone uglavnom i slabo naseljene, problem je i prenos energije do potrošača a ponekad su to i zaštičena područja npr. Yellowstone, pa gradnja elektrana nije dozvoljena. Glavni proizvođači geotremalne enrgije su SAD, Filipini, Meksiko i Japan.
Kod nas se, pomoću geotermalnih sondi može koristiti geotermalna energija. Ove sonde se mogu naći i na našem tržištu. Posle stručnog pregleda tla i merenja potencijala geotermalne energije, postavljaju se sonde kojima se može nesmetano koristiti ovaj vid obnovljive energije, uz minimalni utrošak električne energije za pokretanje sondi. Ako se sagleda isplatljivost ovakvog izvora energije, početna nešto viša cena je prihvatljiva.
Plima i oseka kao mogući izvor obnovljive energije
Postavio: admin | Kategorija: Opšta tema, Voda | Komentara (0) | april 2009
Plima i oseka nastaju kao posedica gravitacionih sila Sunca i Meseca. Za sad još nema većih komercijalnih dostignuća na eksploataciji te energije, ali potencijal nije mali. Ta energija se može dobijati na mestima gde su morske mene izrazito naglašene (plimna amplituda veća od 10 metara).
Princip je jednostavan i vrlo je sličan principu hidroelektrane. Na ulazu u neki zaliv postavi se brana i kad se nivo vode podigne, propušta se preko turbine u zaliv. Kad se zaliv napuni, brana se zatvara i čeka se da nivo vode padne. Tad se voda po istom principu pušta iz zaliva. U jednostavnijem slučaju voda se propušta kroz turbine samo u jednom smeru i u tom slučaju turbine su jednostavnije (jednosmrne, a ne dvosmerne).
Glavni problemi kod takvog iskorištavanja energije plime i oseke su:
• periodičnost izvora (treba čekati da se nivo vode dovoljno podigne odnosno padne)
• mali broj mesta pogodnih za iskorištavanje takvog oblika energije.
Najpoznatija elektrana koja koristi energiju plime i oseke nalazi se na ušću reke Rance u Francuskoj. Izgrađena je 60-tih godina i još uvek radi. Rusija poseduje malu elektranu kod Murmanska, Kanada u zalivu Fundy (najviša plimna amplituda; preko 20m) dok ih Kina ima nekoliko. Ni jedna od navedenih zemalja nije ostvarila značajniji napredak u iskorištavanju energije ovog tipa.
Talasima do električne energije
Postavio: admin | Kategorija: Voda | Komentara (0) | april 2009
Zbog delovanja vetra na površinu vode u nekim zonama okeana stvaraju se veliki morski talasi. Talasi se razlikuju po visini, dužini i brzini o čemu zavisi i njihova energija. Svaki talas nosi potencijalnu energiju uzrokovanu deformacijom površine i kinetičku energiju koja nastaje zbog pokretanja vode. Energija talasa naglo pada s dubinom talasa, pa na dubini od 50 m iznosi samo 2% od energije neposredno ispod površine.
Energija talasa je obnovljiv izvor, koji varira tokom vremena (npr. veći talasi se javljaju u zimskim mesecima). Jednostavniji oblik iskorištavanja energije talasa bio bi neposredno uz obalu zbog lakšeg tj. jeftinijeg dovođenja energije potrošačima. Međutim, energija talasa na pučini znatno je veća, ali je i njeno iskorištavanje puno skuplje. U Velikoj Britaniji i Japanu već se duže vreme istražuju mogućnosti iskorištavanja ovog oblika energije. Danas su u osnovi poznata tri oblika iskorištavanja energije talasa: preko plutača, pomičnog klipa i lopatica. Nijedan od navedenih načina ne može ekonomski konkurisati klasičnim izvorima energije.
Energija talasa prvo se pretvara u strujanje vazduha, a taj vetar pokreće turbinu. Amplituda talasa mora biti velika da bi pretvaranje bilo iskoristljivo.