Hidroelektrane – siguran izvor električne energije

Поставио: Маја | Категорија: Некатегоризовано | Коментара: 0 | Датум: 24. априла, 2009 |

Hidroelektrane su energetska postrojenja u kojima se potencijalna energija vode pomoću turbine pretvara u mehaničku (kinetičku) energiju, koja se u električnom generatoru koristi za proizvodnju električne energije. Iskorištavanje energije vodnog potencijala ekonomski je konkurentno proizvodnji električne energije iz fosilnih i nuklearnog goriva, zato je hidroenergija najznačajniji obnovljivi izvor energije (predstavlja 97% energije proizvedene svim obnovljim izvorima).
U zadnjih trideset godina proizvodnja u hidroelektranama je utrostručena, a njen udeo povećan je za 50%. Ti podaci pokazuju da se proizvodnja u hidroelektranama brzo povećava iz više razloga: hidroenergija je čista, nema otpada; nema troškova goriva (voda je besplatna) pod uslovom da je ima u dovoljnoj količini; moderne hidroelektrane mogu do 90% energije vode pretvoriti u električnu energiju; puštanje hidroelektrane u pogon vrlo je brzo te se koriste za pokrivanje naglih povećanja potrošnje; veštačka jezera nastala izgradnjom hidroelektrana lokalno doprinose ekonomiji i omogućavaju navodnjavanje, turizam i rekreaciju.
Hidroenergija ipak značajno zaostaje za proizvodnjom u nuklearnim ali i termoelektranama. Razlog takvom stanju leži u činjenici da iskorištavanje hidroenergije ima, takođe bitna tehnička i prirodna ograničenja. Glavno ograničenje jeste zahtev za postojanjem obilnog izvora vode kroz celu godinu jer je skladištenje el. energije skupo i vrlo štetno za okolinu. Kako bi se izbegle oscilacije vodostaja na određenim lokacijama je potrebno izgraditi brane i akumulaciona jezera. Izgradnja akumulacionih jezera često zahteva potapanje velikih delova dolina a ponekad i celih naselja.
Osim što se na taj način povećava cena izgradnje, javlja se i problem podizanja razlike podzemnih voda oko akumulacije. Razlika vode naime utiče na biljni i životinjski svet. Dolazi i do promena odnosa sedimentacije i erozije unutar rečnog korita. To sve ukazuje na to, da niti hidroenergija nije potpuno bezopasna za okolinu. Veliku opasnost mogu predstavljati i potresi pa je u nekim zonama potrebna i dodatna protivpotresna zaštita.
Hidroenergija, za razliku od ostalih načina iskorištavanja obnovljivih izvora energije, nema problema s nedostatkom potrebne tehnologije već nedostatkom potrebnih lokacija. Mnoge od najboljih lokacija širom sveta su već iskorištene. Za razliku od kapitalnih projekata kojih je sve manje, još uvek je dovoljno projekata malih hidroelektrana, kod kojih su rizici lošeg uticaja na okolinu mnogo manji, a energetske potrebe i sigurnost investicije mnogo veći. Tako su u razvoju mnogi projekti u zemljama u razvoju, posebno u Brazilu.
Po definiciji protočne hidroelektrane su one koje nemaju uzvodnu akumulaciju ili se njihova akumulacija može isprazniti za manje od dva sata rada kod nazivne snage. To znači da se skoro direktno koristi kinetička energije vode za pokretanje turbina. Takve hidroelektrane je najjednostavnije izvesti, ali su vrlo zavisne od trenutnog protoku vode. Prednost takvog primera je vrlo mali uticaj na okolinu i nema dizanja razlike podzemnih voda.
Akumulacijske hidroelektrane su najčešći način dobijanja električne energije iz energije vode. Problemi nastaju u letnjim mesecima kad prirodni dotok postane premali za funkcionisanje elektrane. U tom slučaju se brana mora zatvoriti i potrebno je održavati bar razliku vode koja je biološki minimum. Veliki problem je i dizanje razlike podzemnih voda.
Za popunjavanje dnevne potrošnje grade se reverzibilne hidroelektrane. Kad je potrošnja energije mala voda se pumpa iz donjeg jezera u gornju akumulaciju. (primer kod nas je hidroelektrana Bajna Bašta i Zaovinsko jezero na Tari) To se obično radi noću, jer je tada potrošnja energije najmanja. Danju se elektrana prebacuje na proizvodnju električne energije i tada se prazni gornja akumulacija. To nije baš energetski najbolje rešenje, ali je bolje nego napraviti još nekoliko termoelektrana za pokrivanje dnevnih potrošnji.


Facebook Twitter Digg Delicious Reddit StumbleUpon Google Buzz LinkedIn



Postavi pitanje ili komentar


Notice: Undefined variable: user_ID in /www/webvol5/v2/8htp5y0szoiacu6/lagumica.org.rs/public_html/wp-content/themes/lagumica/comments.php on line 73